14. Oktobar 2021.
1. Da li model D stambenog rešenja: rekonstrukcija, sanacija postojećih stanova ili porodičnih kuća može da se odnosi na rekonstrukciju stanova koji su u vlasništvu Opštine? Ili se ovo odnosi samo na privatne stanove?
Odgovor: Model rekonstrukcije se odnosi na stanove i u javnoj i u privatnoj svojini. Kod stanova u javnoj svojini, u zavisnosti od vrste intervencija i radova, potrebno je uz prijavu priložiti odgovarajući dokument, kako je precizirano u Smernicama za aplikante (Guidelines for Applicants).
2. Ukoliko su u pitanju stanovi u javnoj svojini i zeli da se konkurise sa modelom D, da li pri podnjosenju projekta treba da dostavimo i projektno tehnicku dokumentaciju i resenje o odobrenju izvodjenja radova za rekonstrukciju stanova u javnoj svojini ili to mozemo da pribavimo u toku implementacije projekta?
Uz prijavu nije obavezno podnošenje tehničke dokumentacije. Obavezno je u skladu sa vrstom radova priložiti rešenje o odobrenju izvođenja radova, odnosno građevinsku dozvolu, odnosno mišljenje da nije potrebno izdavanje akta od strane organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole.
3.1. Da li je kroz Poziv dozvoljeno da se budzetira veci iznos od 19.000 USD za kupovinu kuca za porodice? Odnosno, da li je ok da se 19.000 USD finansira iz UNOPS sredstava, a da se razlika finansira iz opstinskih sredstava kao ucesce? I ako da, da li postoji limit tj maksimalan iznos po stambenoj jedinici? Takodje, da li je tehnicki u redu da se u budzetu stavi ta veca cena kuca, a da se onda u Justification budzeta objasni kako ide samo finasiranje?
Iznos od 19.000 USD predstavlja maksimalni iznos donacije, odnosno finansijske podrške Programa za kupovinu kuće. U projektni budžet treba uneti stvarne troškove kupovine kuće u skladu sa cenama na tržištu i drugim troškovima koji su uključeni (procena vrednosti nepokretnosti, takse za notara, porez na prenos apsolutnih prava, zabeležba otuđenja i uknjižba na novog vlasnika, eventualno radovi na adaptaciji ili poboljšanju uslova stanovanja i sl.). Ne postoji limit za cenu, a sredstva za sve troškove iznad iznosa donacije obezbeđuje aplikant kroz učešće. Dodatna sredstva ne može obezbeđivati korisnik lično.
3.2. Ako u budzet stavimo da ce na primer biti kupljeno 30 kuca po ceni od 25.000 USD, a u implementaciji se susretnemo sa situacijom da je jedna kuca 19.000 USD, a druga 31.000 USD, sto je u proseku 25.000 po kuci, te tako sama budzetska linija nece biti probijena i ostajemo u okvirima planiranog budzeta, da li je to ok? Zapravo bi budzetirali prosecnu vrednost po stambenoj jedinici i to bi svakako u Justification-u budzeta bilo i navedeno.
Troškove u okviru budžetske pozicije treba definisati kao lump sum (ukupan trošak), što omogućava kasniju fleksibilniju raspodelu troškova unutar pozicije, a u listu Justification treba prikazati detaljnu specifikaciju svih troškova po poziciji. Primena prosečne procenjene vrednosti kuće je potpuno prihvatljiva pri kalkulaciji troška kupovine, u koji takođe treba uključiti i ostale troškove (procena vrednosti nepokretnosti, takse za notara, porez na prenos prava, uknjižba itd.).
3.3. Da li je kroz Poziv dozvoljeno da se kupi jedna skuplja kuca, vece kvadrature, pa da se u nju smeste dve porodice (npr dva brata sa svojim porodicama), a da se za njenu kupovinu utrose sredstva u iznosu planiranom za dve kuce, obzirom da je u samom budzetu UNIT Porodica, a ne kuca?
Moguće je samo uz uslov da kuća već sadrži ili da se kroz radove u okviru projekta mogu formirati dve funkcionalno nezavisne stambene jedinice (svaka jedinica ima poseban ulaz, mokri čvor, kuhinju i ostale prostorije propisane zakonom). Trošak stambene podrške podrazumeva jednu stambenu jedinicu po porodici/ domaćinstvu za koju se obavezno vezuje i trošak aktivne inkluzije. U konkretnom slučaju, na ovaj način se obezbeđuje podrška za dve porodice/ domaćinstva.
4. Mi smo, kao grad Kragujevac, konkurisali na prvom pozivu i imali smo opredeljenja sredstva za učešće grada. Trenutno je u lokalnoj samoupravi usvajanje rebalansa budžeta za 2021. godinu. Budući da taj deo ''neće biti potrošen'' do kraja 2021. morali smo da ga ''sklonimo'' sa isplanirane pozicije. Usvajanje budžeta za 2022. godinu je predviđen za mesec decembar. U trenutnu apliciranja imaćemo samo nacrt plana budžeta za 2022. godinu gde ćemo isplanirati sredstva za učešće.Molim Vas za informaciju šta će nam biti dokaz o raspoloživim sredstvima za učešće u projektu (Izvod iz budžeta sa označenom pozicijom).
Izvod iz budzeta sa naznačenom budžetskom pozicijom sa koje će biti finansiran projekat je obavezan deo pratece dokumentacije. S obzirom da se opstinski budzet usvaja tokom decembra, izvod iz nacrta plana budzeta za 2022. godinu sa naznacenom pozicijom koja prikazuje sredstva za sufinansiranje projekta je prihvatljiv dokaz o sufinansiranju u trenutku predaje predloga projekta. Nakon usvajanja budžeta, treba dostaviti i izvod iz usvojenog budžeta sa označenom pozicijom sa sredstvima sufinansiranja.
5. Da li je preduslov tehnička dokumentacija za izgradnju objekata da opština poseduje do kraja poziva?
Za izgradnju objekata na javnom zemljištu obavezno je uz prijavu priložiti i lokacijske uslove i važeću građevinsku dozvolu izdatu na osnovu tehničke dokumentacije.
6. Da li je izvod iz budžeta obavezan ili je dovoljna Izjava da će se projekat sufinansirati? Obzirom da će po dinamici implementacija projekta biti pretpostavljam u sledećoj godini. Svakako se opštinski budžet usvaja do 15. dcembra.
Izvod iz budzeta je obavezan deo pratece dokumentacije, te izjava da ce se projekat sufinansirati nije dovoljan dokaz o sufinansiranju. S obzirom da se opstinski budzet usvaja do 15. decembra, nacrt plana budzeta za 2022. godinu sa naznacenom pozicijom koja prikazuje sredstva za sufinansiranje projekta mogu biti dovoljan dokaz o sufinansiranju u trenutku predaje predloga projekta. Nakon usvajanja budžeta, treba dostaviti i izvod iz usvojenog budžeta sa označenom pozicijom sa sredstvima sufinansiranja.
7. Da li nadzor radova moze da se plati iz pozicije 6. budzeta? Takodje, da li je moguce platiti eksperta za javne nabavke iz iste stavke (6.) . U projektnom timu postoji finansijski menadzer, ali bismo zbog nabavke radova za izgradnju zeleli da javne nabavke platimo kao eksternu uslugu. Da li eksterni ekspert ne moze biti pravno lice?
Trošak stručnog nadzora, uz sve ostale realne troškove izgradnje objekata, treba uvrstiti u budžetsko poglavlje 4 (u okviru odgovarajuće pozicije u zavisnosti od tipa stanovanja A ili B).
U skladu sa propozicijama poziva, obavezni sastav projektnog tima mora da uključi službenika za javne nabavke, odnosno lice sa odgovarajućim sertifikatom, tako da se troškovi plate za ovog člana tima budžetiraju u okviru poglavlja 1 - Ljudski resursi.
Za sve aktivnosti je moguće planirati eksterno angažovanje u okviru poglavlja 6, ali kroz postupak nabavke usluga u skladu sa zakonskim propisima RS.
8. Ukoliko se detaljno uradi obrazlozenje radova u vidu predracuna, postoji velika opasnost da se desi znacajnije povecanje troskova izgradnje (od prosle godine cene gradj. materijala su porasle vise od 40%). u kojoj meri je moguce amortizovati ove fluktuacije grupisanjem troskova (npr. izgradnja + administrativni troskovi izgradnje (nabavke projekata/planova/dozvola...)= XXX$ ?
Kod troškova izgradnje treba planirati i uključiti sve troškove (izrada tehničke dokumentacije - Projekta za izvođenje, geodetski premer/ obeležavanje, geomehanička studija, izvođenje radova, stručni nadzor, koordinator za bezbednost i zdravlje, tehnički pregled, upotrebna dozvola, energetski pasoš, infrastrukturne priključke, takse i participacije itd.)
Planiranje troškova izgradnje kroz izradu predmera i predračuna, odnosno projekta za izvođenje, svakako omogućava precizniju i realniju procenu cene izgradnje od predračunske cene iz građevinske dozvole.
Rizik pogrešne procene troškova uvek postoji i u tom smislu, potrebno je planirati i u meri u kojoj je moguće anticipirati troškove i na bazi trendova kretanja cena u građevinskom sektoru i na tržištu.
9. Ako sva placanja idu sa jednog podracuna, kako ce program znati koji deo je placen iz kog finansiranja?
Program ne zahteva podelu troškova projekta na troškove koji će se finansirati iz donacije i troškove koji će se finansirati iz sredstava učešća korisnika. S tim u vezi, učešće predstavlja isključivo procentualni deo ukupnog projektnog budžeta, tj. minimum 15% ukupnog budžeta projekta. Raspodela troškova prema sredstvima iz kojih se finansiraju se vrši u toku implementacije projekta i upisuje u finansijsku karticu troškova kojom se prati trošenje sredstava tokom implementacije.
10. Da li moramo imati partnera?
Obavezno je partnerstvo sa minimum jednom institucijom i minim jednom nevladinom organizacijom.
11. Ako možete još jednom objasniti kako se računa suma budžeta na osnovu broja domaćinstava i mera stambene podrške plus mere socijalne inkluzije.
Na primeru 20 korisničkih porodica/ domaćinstava i stambenu podršku planiranu kroz 5 kupovina kuća i 15 rekonstrukcija sa pratećim merama inkluzije, dat je prikaz kalkulacije budžeta:
maksimalni iznos donacije = 5*19.000+15*8.500+20*7.500=372.500 USD
učešće aplikanta od min 15% = 55.875 USD
1+2 = 428.375 USD ukupan budžet koji treba da pokrije sve planirane projektne troškove (plate, kancelarijske i putne troškove, stambenu podršku, mere aktivne inkluzije, nabavku usluga, promotivne aktivnosti itd.)
Napominjemo da kod kalkulacije troškova za stambenu podršku i aktivnu inkluziju treba detaljno planirati i u budžet uvrstiti sve realne troškove po podaktivnostima (napr. kod kupovine kuća: procena vrednosti nepokretnosti, takse notara, porez na prenos prava, uknjižba, mogući radovi na adaptaciji i pobiljšanju uslova, preseljenje/ transport pokućstva korisnika i sl.).
12. Da li mozete jos jednom objasniti ucesce grada od minimum 15% ukupne vrednosti granta?
Učešće grada podrazumeva da će grad sredstva sufinansiranja obezbediti isključivo u novcu i u minimumu od 15% ukupnog projektnog budžeta. Kao dokaz za to grad prilaže Izvod iz budžeta grada sa tačno naznačenom pozicijom na kojoj se nalazi iznos učešća, odnosno Nacrt plana budžeta za 2022. godinu sa istom naznakom, ukoliko budžet nije usvojen do trenutka apliciranja. Iznos učešća se uplaćuje na podračun projekta nakon potpisivanja Grant ugovora i predstavlja preduslov za dobijanje prve UNOPS rate. Plate zaposlenih u JLS ne mogu predstavljati učešće grada.
13. Da li maksimalni iznos po stambenoj jedinici u tipu C ukljucuje i 1.500 dolara za nabavku opreme ili se moze dodati na maksimalni iznos za taj tip stanovanja?
Iznos od 1.500 USD je deo troškova aktivne inkluzije i on nije uključen u troškove stambenih rešenja.
14. Da li je moguca izgradnja npr. vise porodicnih zgrada ali da svaka bude na razlicitom javnom zemljistu?
Moguća je i izgradnja na više lokacija i ona podrazumeva da za svaku lokaciju uz prijavu bude priložena građevinska dozvola sa lokacijskim uslovima.
15. Da li mogu 2 NGO da budu partneri na projektu? I da li u tom slucaju jedna moze da ispuni uslov da postoji duze od 3 godine , a druga da postoji manji broj godina?
Obavezan uslov je partnerstvo sa minimum jednom NVO. JLS može angažovati i više NVO partnera na projektu, u skladu sa planiranim aktivnostima. Ali svaki partner mora ispunjavati sve propisane uslove: svaka NVO mora biti registrovana minimum tri godine pre raspisivanja poziva.
16. Ako se kombinuju dva tipa intervencije, npr C i D, da li se onda sabiraju maksimalni iznosi i tako racuna po stambenoj jednici?
Maksimalni iznosi donacije je dat za svaki pojedinačni tip stambenog rešenja, a trošak se računa u skladu sa brojem stambenih jedinica po tipu. Pogledajte primer u odgovoru na pitanje br.11. Ako se misli na rekonstrukciju kupljene kuće, taj trošak mora biti uključen u ukupan iznos kupovine kuće, a ne sabiraju se iznosi za kupovinu i rekonstrukciju.
17. Da li je neophodno definisati porodice u toku izrade aplikacije da bi se jasno definisale mere aktivne inkluzije u skladu sa potrebama porodice ili je moguće definisati mere pa na osnovu konkursa izabrati porodice?
Korisnike/porodice je obavezno izabrati nakon početka projekta, putem transparentne procedure javnog poziva, izuzev u slučaju da se projekat radi na osnovu postojeće odluke o raseljavanju. Mere inkluzije se planiraju ne na osnovu poznavanja konkretnih korisnika, već na osnovu poznavanja ciljnih grupa, koje moraju biti dobro opisane kvantitativno i kvalitativno u okviru predloga projekta.
18. Da li svi koaplikanti moraju da se bave tj da imaju mandat u "housing and social inclusion"?
Pojedinačni ko-aplikanti moraju imati mandat bilo u stanovanju ili u inkluziji.
19. Da li se nabavke rade po Zakonu o JN ili po PRAG procedurama?
Sve javne nabavke rade se po Zakonu o JN RS, a ne po PRAG procedurama.
20. Da li je potrebno da dokumentacija bude prevedena od strane ovlascenog sudskog tumaca?
Ne.
21. Postoji li obavezna forma za CV (Euro pass npr.) ili moze u slobodnoj formi CV?
Ne postoji obavezna forma, bitno je da CV projektnog menadžera na engleskom jeziku sadrži podatke o obrazovanju, kretanju u karijeri i reference koje dokazuju iskustvo u implementaciji donatorskih projekata.
22. Nalaz o pogodnosti nekretnine, i procena vrednosti pribavljaju se od strucnjaka kog ekstrerno angazujemo putem JN?
Za procenu vrednosti nepokretnosti moguće je eksterno angažovati ovlašćenog procenitelja ili pribaviti istu od lokalne poreske administracije. Za nalaz/ izveštaj o ispunjenosti uslova za stanovanje može se angažovati sudski veštak ili licencirani inženjer, a takođe se prihvata da nalaz bude urađen i od strane projektnog inženjera. Ovi troškovi planiraju se u budžetskom poglavlju 4.
23. Ako npr kupujemo 10 kuca i podrzimo 10 porodica kroz mere, nas ukupan budzet ce biti 19.000*10+7500*10+15% sufinansiranja. Onda u okviru te cele sume, opredeljujemo u budzetu novac za plate projektnog tima i putne troskove?
Upravo tako, ukupan budžet treba da pokrije sve planirane projektne troškove.
24. Da li plata opstinskog sluzbenika za nabavke moze biti predstavljena kao sufinansiranje? Do kog procenta moze da se plati naknada za rad opstinskog sluzbenika u projektnom timu (preko njegove redovne plate)?
Plata opštinskog službenika ne može biti predstavljena kao sufinansiranje korisnika, jer sufinansiranje mora biti u novcu, a ne doprinos kroz zarade. Medjutim, plate se mogu finansirati iz sredstava sufinansiranja ili iz sredstava donacije u skladu sa Zakonom o radu, tj. maksimalno do 30% preko redovne plate opštinskog službenika.
25. Da li moramo imati kombinaciju modela stambenih rešenja ili možemo izabrati samo jedno?
Obe mogućnosti su prihvatljive, izbor tipa stambenog rešenja treba prilagoditi lokalnim uslovima i mogućnostima i potrebama planiranih korisnika.
26. Ukoliko se opredelimo za rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju postojećih stanova i porodičnih kuća, da li za neke radove za koje se zahteva projektno-tehnička dokumentacija, tu dokumentaciju možemo da dostavimo nakon odobravanja projekta i dobijanja sredstava?
Dostavljanje projektno tehničke dokumentacije nije obavezno. U slučaju da su nepokretnosti u javnoj svojini, obavezno je uz prijavu priložiti odgovarajući akt u zavisnosti od vrste planiranih intervencija (rešenje o odobrenju izvođenja radova, odnosno građevinsku dozvolu, odnosno mišljenje da nije potrebno izdavanje akta od strane organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole). Za nepokretnosti u privatnoj svojini ova dokumenta se pribavljaju u toku implementacije projekta.
27. Po kojoj pravnoj formi, odnosno preko kog ugovora se vrši angažovanje projektnog tima?
Prilikom angažovanja projektnog tima potrebno je ispoštovati odredbe Zakona o radu i Zakona o državnim službenicima, kao i model ugovora zaposlenja koji članovi tima imaju u svojim organizacijama u trenutku implementacije projekta. Važno je imati u vidu da angažovanje po ugovoru o delu ili ugovoru o dopunskom radu sa organizacijama u kojima su članovi tima već stalno zaposleni nije zakonski prihvatljiva forma.
28. U samom javnom pozivu nije navedeno da li će sve usluge, radovi, nabavka opreme koji su planirani projektom biti oslobođeni od plaćanja PDV-a u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, ... 8/2020 - usklađeni din. izn. i 153/2020), Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 37/2021 i 64/2021) i određenim međunarodnim sporazumom ili je PDV prihvatljiv trošak koji će biti refundiran od strane donatora.
Sve usluge, radovi i oprema koji se plaćaju iz sredstava granta se oslobađaju PDV-a, dok se sve usluge, radovi i oprema koji se plaćaju iz sredstava učešća aplikanta ne oslobađaju PDV-a tj. plaćaju se sa PDV troškom.
29. Da li postoji mogućnost formalne promene nosioca projekta nakon donošenja odluke o dodeli sredstava, odnosno da li ćete dozvoliti izmenu u smislu da umesto Grada Novog Sada nosilac projekta bude organ Grada Novog Sada - gradska uprava u čijoj su nadležnosti poslovi realizacije projekta? Još jednom ukazujemo da je razlog za ovo pitanje činjenica da ne postoji nikakva mogućnost da Grad NS sa svojim PIB-om i MB-om realizuje projekat..., već sve poslove lokalne samouprave obavlja preko svojih organa - gradskih uprava, saglasno nadležnostima definisanim Odlukom o gradskim upravama Grada NS.
U poglavlju 2.1.1 Smernica za aplikante ovog poziva je jasno navedeno da samo jedinica lokalne samouprave, grad odnosno opština može biti aplikant, a da se sekretarijati i uprave unutar JLS ne smatraju prihvatljivim aplikantima. Ovaj kriterijum javnog poziva zasniva se na činjenici da Ugovor o donaciji potpisuje odgovorno lice ispred aplikanta JLS (gradonačelnik odnosno predsednik opštine) i tako obezbeđuje direktna odgovornost JLS za implementaciju granta. Naknadna promena odgovornog lica i aplikanta, odnosno prenošenje odgovornosti na drugi entitet po potpisivanju ugovora i dodeli granta, u suprotnosti je sa osnovnim propozicijama i suštinom javnog poziva i kao takva nije prihvatljiva.
30.Da li je limitiran broj projektnog tima na 5. Definisano je ko sve treba da bude član tima, ali da li može biti veći broj članova u skladu sa potrebama samog projekta.
Projektni tim u svom sastavu mora da ima minimum 4 člana sa sledećim profilima: projektni menadžer, inženjer, stručnjak za javne nabavke i stručnjak za inkluziju. Tim može imati veći broj članova, odnosno koliko god je potrebno za izvođenje projektnih aktivnosti, i ovaj broj nije limitiran.
31. Grad Pirot ima u planu da konkuriše zajedno sa 2 nevladine organizacije i Centrom za socijalni rad, da li je moguće da u timu budu zastupljeni predstavnici obe NGO jer u uputstvu ujedno pise da je uslov i da NGO ima svog člana?
U projektu mora postojati partnerstvo sa minimum jednom nevladinom organizacijom, a po potrebi se mogu uključiti sve organizacije čije je partnerstvo potrebno za realizaciju projekta. U projektnom timu moraju biti predstavnici svih partnera.
32. Ukoliko tokom realizacije Ugovora dođe do odstupanja procenjene vrednosti i tržišne vrednosti montažnih objekata koje planiramo da gradimo u naselju Bangladeš da li je /naravno uz Vašu saglasnost/ moguće dodatno sufinansiranje razlike iz budžeta Grada Novog Sada i ukoliko da pod kojim uslovima.
Podrazumeva se da sva sredstva iznad onih navedenih u projektnom budžetu, u implementaciji projekta obezbeđuje JLS. Povećanje iznosa donacije nakon potpisivanja ugovora nije moguće.
33. Šta je odrednica kojom ste se vodili za određivanje obsega radova i karaktera objekta koji se grade u količini i kapacitetu kao u predhodnom konkursu, s obzirom na značajne promene cena građevinskog materijala na tržištu Republike Srbije kao i u regionu a tagođe na globalnom nivou?
Kriterijumi i uslovi ovog javnog poziva su isti kao i uslovi prvog poziva iz novembra 2020. godine, kako bi se obezbedili ravnopravni uslovi učešća za sve JLS u Srbiji. Iznosi donacije su definisani na osnovu raspoloživih sredstava budžeta Programa.
34. Šta je merodavno procenjena vrednost na tržištu trenutno ili vrednost koju ste odredili u konkursu?
Iznosi donacije definisani pozivom predstavljaju maksimalni iznos donacije, odnosno finansijske podrške Programa za realizaciju određenog tipa stambenog rešenja, a ne ukupan trošak radova. U projektnom budžetu treba planirati stvarne troškove u skladu sa cenama na tržištu i svim drugim troškovima koji učestvuju u realizaciji stambene podrške (pogledati odgovor na pitanje br.8). Razlika između iznosa donacije i ukupnog troška se obezbeđuje sredstvima učešća JLS.
35. Šta je mera koju moramo pravdati u realizaciji konkursa, zadata vrednost u konkursu ili vrednost koju mi dobijemo u postupku javne nabavke?
Sastavni deo Ugovora o donaciji je Anex B - Budžet, kojim su planirani projektni troškovi. U tom smislu, poželjno je troškove bazirati na odgovarajućoj tehničkoj dokumentaciji i planirati ih realno i u skladu sa kretanjima cena na tržištu. U toku implementacije, sva sredstva koja su preko onih planiranih budžetom, nadoknađuju se iz sredstava JLS. U slučaju da su ponude u postupku JN iznad procenjene vrednosti, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o javnim nabavkama RS.
36. S obzirom koju vrednost nam odredite za ugovaranje da li iz konkursa ili iz postupka javne nabavke kada dobijemo ponude, šta ćemo moći da pravdamo prema uslovima konkursa a šta sa preostalim potraživanjima koje nisu predviđeni konkursom s obzirom na porast cena na tržištu?
Pogledati odgovor na pitanje pod br. 35.
37. Šta nam je osnov za raspisivanje javne nabavke, vrednost koju ste zadali konkursom ili procenjena vrednost trenutnog kretanja na tržištu za radove i usluge koje su predmet konkursa?
Procenjena vrednost javne nabavke se određuje na osnovu odgovarajućih odredbi Zakona o javnim nabavkama.
38. Na koji način obračunavamo ugovorene radove koji će sigurno biti znatno veći nego što je predviđeno konkursom, da li ćete prihvatiti izmene i na koji način ćemo ih ugovoriti?
Pogledati odgovor na pitanje pod br. 8.
39. Na koji način ugovaramo i raspisujemo nabavku, po broju objekata odnosno kompleksa ili po kvadraturi bez obzira na broj objekata ili stambenih jedinica?
Postupak javne nabavke je deo implementacije projekta i sprovodi se u svemu prema Zakonu o javnim nabavkama RS.
Ukoliko se misli na budžet projekta koji je obavezni deo prijave na ovaj poziv, kalkulacija troškova izvođenja radova, koji predstavljaju samo jedan segment realizacije stambenih rešenja, može biti bazirana i na kvadraturi objekata, ali je obavezno u obrazloženju jasno navesti broj stambenih jedinica koji korespondira broju korisničkih porodica.
40. Kolika je mera za prihvatanje ugovora o javnoj nabavci za predmetni konkurs i šta je predmet ugovaranja m2 (metar kvadratni) ili broj objekata?
Pogledati odgovor na pitanje pod br. 39.
41. Koliki je obseg parternog uređenja i izrada infrastrukture koji će te prihvatiti i ko određuje količinu koja će biti objavljena u javnoj nabavci s obzirom na značajne promene na tržištu.
Ukupni troškovi izgradnje objekta vezani su za realizaciju svih rešenja definisanih tehničkom dokumentacijom (napr. u slučaju PZI - Projekat spoljnog uređenja sa sinhron planom instalacija i priključaka) i treba da obuhvate sve radove i usluge koje je potrebno izvršiti kako bi se pribavila upotrebna dozvola. Opravdani troškovi obuhvataju izvođenje priključaka na infrastrukturnu mrežu i radove na nedostajućoj infrastrukturi koja je namenjena isključivo za potrebe snabdevanja objekata u okviru projekta.
42. Da li je moguće da 15% učešća bude Opštinske Stambene agencije? Ukoliko je moguće da li tada Stambena agencija mora biti glavni aplikant ili može biti i partner?
Glavni aplikant može biti samo JLS, odnosno grad ili opština. Uslovima poziva je jasno precizirano ko mogu biti ko-aplikanti, odnosno partneri na projektu. Oni mogu obezbediti sredstva za učešće koja se uplaćuju na poseban podračun JLS otvoren pri Upravi za javni trezor NBS, namenjen realizaciji projekta.
43. Za BL 4.4 D. reconstruction of existing housing units, da li je prihvatljivo da se u okviru Sheet 1 - 1. Budget brakedown unose nove sublinije, tipa: 4.4.1 Građevinski materijali, 4.4.2 Oprema, 4.4.3 Radovi... itd...ILI, pošto je lumpsum, dovoljno je da se unese samo npr, 20 x 8.500 = 170.000, bez uvođenja novih sublinija, a da se sve detaljno obrazloži u okviru Sheet 2 - 2. Justification?
U budžetsku liniju 4.4 treba uneti ukupan trošak (lumpsum), a na drugom listu dati obrazloženje i detaljnu specifikaciju troškova sa pozivom na projektne aktivnosti/podaktivnosti.
44. Za BL 5.1 Active inclusion support measures, kako bi bilo pravilno unošenje budžetskih linija u okviru Sheet 1 - 1. Budget brakedown? 5.1.1 Training with transportation and meal costs, 5.1.2 Vocational training course, 5.1.3 Coaching and mentorship support to learning, ILI je potrebno dodatno razbijati za svaku aktivnost troškove na posebne sublinije tipa: 5.1.1.1 Prevoz za Trening, 5.1.1.2 Smeštaj za Trening, 5.1.1.3 Obroci za Trening, 5.1.1.4 Materijali za Trening, 5.1.1.5 Treneri za Trening...ILI je dovoljno da ostane samo 5.1 Active inclusion support measures, a onda sve detaljno obrazložiti u okviru Sheet 2 - 2. Justification?
U bužetskom poglavlju 5 na sheetu 1 pišete samo dve budžetske podlinije: ukupne troškove inkluzije i nameštaj i opremu. Obe ovde pišete kao lump sum trošak. Sve detaljno obrazlažete na sheetu 2 Justification. Molimo pročitajte uputstvo na prvoj strani budžeta i u okviru Justification se obavezno referišite na aktivnosti po broju iz aneksa A.
45. Za BL 6. Other costs and services, koje su sve vrste troškova prihvatljive u okviru ovog poziva i da li one mogu ili ne da ulaze u iznos doprinosa?
U okviru BL 6. Other costs and services prihvatljive su sve vrste troškova koje su neophodne za implementaciju projekta, a koje ne pripadaju budžetskim poglavljima 3, 4 i 5. To mogu biti npr. troškovi vidljivosti projekta-promotivne aktivnosti, troškovi prevoda, bankarske provizije ili neke druge usluge neophodne za realizaciju projekta. Ovi troškovi ne mogu ući u iznos doprinosa tj. učešća aplikanta, ali mogu biti plaćeni iz sredstava učešća.
46. Da li je obavezna prerasporedela budžeta na sve koaplikante ili je moguće ceo budžet projekta utrošiti samo sa namenskog podračuna glavnog aplikanta?
Sva plaćanja u toku implementacije projekta vrše se isključivo sa namenskog podračuna glavnog aplikanta (opštine ili grada). Partnerima se sredstva mogu prebacivati isključivo za troškove plata članovima projektnog tima budžetiranim u okviru budžetskog poglavlja 1. Human resources, putne troškove i tekuće troškove lokalne kancelarije (renta, struja, telefon, itd.). Svi troškovi se partnerima prebacuju na mesečnom nivou.
47. U vezi sa obezbeđivanjem doprinosa od 15%, da li je programom definisano ko koliko treba da obezbedi doprinos od svakog uključenog aktera (glavnog aplikanta, partnerskih koaplikanata), ili se to dogovara interno kroz Partnership Agreement?
Programom nije definisana podela učešća na glavnog aplikanta i njegove partnere. Minimalni iznos učešća iznosi 15% i bez obzira da li ga obezbeđuje glavni aplikant ili partner, ono mora biti uplaćeno na namenski podračun glavnog aplikanta (opštine ili grada) koji je otvoren kod Uprave za trezor NBS i namenjen je isključivo za realizaciju projekta. Iznos učešća svakog partnera može biti definisan Partnerskim sporazumom.
48. Ukoliko glavni aplikant može da utroši ceo budžet sa svog namenskog podračuna, da li onda on može i da sam obezbedi ceo iznos doprinosa od 15% za projekat? I obrnuto, ukoliko može da utroši ceo iznos projekta, da li može da obezbeđuje deo doprinosa od koaplikanata?
Minimalni iznos učešća je 15%. Ovaj iznos može obezbediti kako sam glavni aplikant (opština ili grad), tako i neko od partnera ili glavni aplikant i partner zajedno u skladu sa Partnerskim sporazumom.
49. S obzirom da su definisane obavezne 4 pozicije za BL 1.1.1 Technical, osim navedenih, koje sve pozicije na projektu dolaze u obzir?
Programom nisu definisane pozicije koje se, pored obaveznih, mogu naći u BL 1.1.1 Technical. Tehničke pozicije su uglavnom one koje podrazumevaju angažovanje ekspertskog osoblja za obavljanje određenih projektnih aktivnosti, dok se pozicije u okviru BL 1.1.2 Administrative/support staff odnose na administrativne i asistentske pozicije projekta koje pružaju ovu vrstu podrške tehničkom osoblju.
50. Za BL 5. Active inclusion support services and supplies, da li ukupan zbir 5.1 + 5.2 mora da iznosi ukupno 7.500 po domaćinstvu, da li tu ulaze i mere aktivne inkluzije i oprema i nameštaj?
Iznos od 7,500 USD po korisničkoj porodici je maksimalni iznos donacije, odnosno učešća od strane Programa, predviđen za troškove svih mera aktivne inkluzije u okviru budžetskog poglavlja 5. Ukupan trošak u zavisnosti od realnih troškova usluga i visine učešća JLS može biti veći. Trošak opremanja domaćinstva je uključen u ovaj iznos, s tim što ne može biti veći od 1,500 USD po porodici u proseku.
51. Ukoliko su svi članovi projektnog tima u radnom odnosu, i njihove plate ne mogu biti deo doprinosa, da li se i kako taj deo iz 1. Human Resources računa i pravda prilikom izveštavanja?
Troškovi plata službenika zaposlenih u lokalnim samoupravama i drugih državnih službenika ne tretiraju se kao opravdani troškovi sufinansiranja. Može se prihvatiti kao opravdana samo vrednost dodatnog/dopunskog rada u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima i Uredbom o pribavljanju saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava do visine propisane zakonom, ukoliko je moguće obrazložiti i dokumentovati povećanje posla koje se odnosi isključivo na aktivnosti vezane za projekat. U tom slučaju ona može biti isplaćivana iz ukupne mase budžeta, iz granta ili kroz sufinansiranje.
Ukoliko su članovi i rukovodilac tima za upravljanje grantom, posebnim ugovorom/rešenjem angažovani na poslovima isključivo vezanim za potrebe projekta, onda se njihove plate mogu smatrati opravdanim troškom i takođe se mogu isplaćivati iz celokupne mase budžeta granta. Ovi troškovi se pravdaju kao i svi ostali troškovi u okviru BH 1. Human resources (ugovor/rešenje, popunjena radna lista, prikaz obračuna poreza i poreske prijave, izvod kao dokaz o plaćanju).
52. BL 5.2 Provision of household equipment and furnishings, šta je programom sve dozovljeno za kupovinu u okviru ove budžetske linije?
Programom su dozvoljeni osnovni nameštaj i kućni aparati, po prioritetima pojedinačnih porodica u ukupnoj prosečnoj vrednosti od USD 1,500 po porodici/stambenom rešenju.
53. Za tip D, rekonstrukcija postojećih domaćinstava, da li je prilikom apliciranja neophodno da se dostave predračuni firmi za materijale i izvođenje radova?
Pogledati odgovor na pitanje br. 26.
54. U 1. EU SHAI_CfP2_Guidelines for Applicants, na str. 20, piše:
"For beneficiary local self-governments awarded a grant for project/s proposing social housing activities B and/or C and/or D involving privately owned land or property (purchase of family/village houses, construction/installation of family/prefabricated houses, reconstruction of houses/apartments), following requirements and procedures will be mandatory, upon the signing of the Grant Support Agreement:
Valid real estate cadastre sheet/ title deed free of title disputes/encumbrances and proof of
settled utility bills, for housing units proposed for purchase and/or reconstruction (applicable to
Activities C and D)"
Ispravite me ako grešim, ali, obezbeđivanje bilo koje vrste dokumentacije iz nadležne Službe za katastar nepokretnosti će koštati, a ukoliko se bude radio tip D, na postojećim objektima koji su na privatnom zemljištu i u privatnom vlasništvu, to će onda morati da plaćaju naši selektovani korisnici, s obzirom da samo oni mogu biti podnosioci zahteva za izdavanje listova/uverenja iz katastra. Kako je moguće primeniti ovu obaveznu metodologiju iz pravilnika, pribavljati ovu dokumentaciju i platiti sve troškove a da se pritom krajnji direktni korisnici ne izlažu troškovima s obzirom da su iz ugroženih socijalnih kategorija? Program takođe ne podržava ovu vrstu troškova. Molim za pojašnjenje.
Vlasnički list je javni dokument i zahtev za izdavanje može podneti bilo koja zainteresovana strana. U slučaju rekonstrukcija (stambena podrška tip D), vlasnički list na ime korisnika može pribaviti lokalna samouprava po službenoj dužnosti. Ukoliko se radi o kupovini seoskih domaćinstava (stambena podrška tip C), ove troškove snosi potencijalni prodavac kuće. U svakom slučaju, troškove izdavanja dokumenata plaća JLS i korisnicima se na teret ne mogu stavljati bilo kakvi troškovi.
U pozivu su navedeni svi opravdani troškovi, uključujući i “property taxes and fees (co-funding only)“ koji podrazumevaju sve takse i naknade u vezi sa nepokretnostima (izvod iz KN, upis u KN, porez na imovinu, prenos apsolutnih prava itd.) i finansiraju se isključivo iz učešća JLS.
55. Da li nakon dobijanja sredstava postoji mogućnost da mi kao opština raspišemo Javni poziv poslodavcima koji bi zaposlili korisnike stambenih jedinica i da nakon odabranih poslodavaca mi finansiramo platu zaposlenih?
Od aplikanta se očekuje da mere podrške zapošljavanju i način njihove planirane implementacije detaljno opiše u opisu aktivnosti. Ukoliko planirate zapošljavanje kod poznatih poslodavaca, možete u toku implementacije poslodavce odabrati po javnom pozivu. Plaćanje zaposlenih iz projekta može biti samo u početnom periodu, ukoliko prvi period angažovanja podrazumeva obučavanje na radnom mestu. Svako dalje plaćanje plata jeste obaveza poslodavca, po definiciji pojma “zapošljavanje” i ne može biti trošak projekta, niti iz granta, niti iz sufinansiranja JLS.
56. Kako se vrše plaćanja za usluge i aktivnosti koje obezbeđuje partnerska organizacija i u kom budžetskom poglavlju se ovi troškovi planiraju?
Sredstva za usluge i aktivnosti partnera se planiraju kroz troškove plata članova projektnog tima budžetirane u okviru budžetskog poglavlja 1. Human resources. Svi troškovi se partnerima prebacuju na mesečnom nivou. Aktivnosti partnera ne mogu se planirati u troškovima u okviru budžetskog poglavlja 5, pošto oni podrazumevaju postupak nabavke usluga, a partner ne može biti dobavljač istih.
