27. Novembar 2020.
Pitanje: Imamo nekoliko pitanja, prvo je u vezi sa prihvatljivim intervencijama socijalnog stanovanja - izgradnja novih stambenih jedinica - porodičnih kuća i montaža prefabrikovanih objekata na privatnom/ostalom zemljištu. Da li privatno zemljište mora biti u svojini člana korisničke porodice?
Odogovor: Da bi korisnik postao vlasnik novog stambenog objekta, on mora biti vlasnik zemljišta na kome se objekat gradi. Kako je zemljište pribavljeno nije predmet razmatranja ovog Programa niti se trošak pribavljanja zemljišta smatra prihvatljivim troškom.
P: Ako opština kupi porodičnu kuću, stan ili seosko domćinstvo i rekonstruiše ga, ko je vlasnik - opština ili korisnička porodica? Koji je onda najveći prosečan trošak po stambenoj jedinici u USD - 27.500 USD (19.000 USD za kupovinu i 8.500 USD za rekonstrukciju) ili 19.000 USD?
O: Oblik svojine na nepokretnosti i mogućnost prenosa vlasništva na korisničku porodicu su regulisani odgovarajućim zakonskim propisima i zavise od lokalne politike opštine.
Indikativni prosečni tročkovi preporučeni u delu 2.3.1. Smernica javnog poziva, su definisani prema vrsti stambenog rešenja, ne i njihovim kombinacijama (npr. U ukupan trošak kupovine stambene jedinice treba uvrstiti i troškove neophodnih radova na rekonstrukciji, i on iznosi 19.000 USD).
P: Da li je podrška aktivne inkluzije namenjena isključivo porodicama kojima se rešava stambeno pitanje?
O: Da, mere aktivne inkluzije namenjene su isključivo porodicama kojima se obezbeđuje stambena podrška.
P: Da li je nabavka posebne opreme za domaćinstvo/upotrebnih artikala (osnovni nameštaj i aparati za domaćinstvo) deo prihvatljivih mera aktivne inkluzije i da li maksimalni trošak po porodici ne može biti veći od 1500 USD?
O: Da.
P: Da li opština mora da ima važeću građevinsku dozvolu za izgradnju višeporodičnog stambenog objekta ili porodične/montažne kuće na javnom zemljištu na dan podnošenja aplikacije i da li je to prihvatljiv trošak projekta?
O: Za sve tipove stambenih rešenja/intervencija na javnom zemljištu, važeća građevinska dozvola se obavezno prilaže uz aplikaciju (deo 2.3 Smernica javnog poziva). Svi troškovi nastali pre potpisivanja ugovora o grantu se ne smatraju prihvatljivim.
P: Šta je sa izgradnjom porodičnih/montažnih kuća na privatnom zemljištu? Da li je građevinska dozvola neophodna pre ili to može biti prihvatljiv trošak posle odobrenja granta?
O: Kao što je navedeno u delu 2.4.3 Smernica javnog poziva - Obavezne procedure tokom implementacije, za sve intervencije na privatnom zemljištu građevinska dozvola se može priložiti posle potpisivanja ugovora o grantu i po završetku procedure izbora krajnjih korisnika. U ovom slučaju se ovaj trošak smatra prihvatljivim (samo u vidu učešća/kontribucije aplikanta).
P: Oko podnošenja prateće dokumentacije - dokaza da je projekat deo relevantnih nacionalnih/regionalnih/lokalnih strategija. Lokalna strategija prestaje da važi 2020. godine, ali lokalni plan razvoja još nije usvojen, pošto mora biti u skladu sa Razvojnim planom RS i Razvojnim planom AP Vojvodine, koji su u fazi nacrta. Na šta se ovde treba referisati? Da li je ovaj dokument moguće izostaviti ili se pozvati na strategiju iz 2020. godine kako je prethodno objašnjeno?
O: Prihvatljivo je pozvati se na lokalnu strategiju, pošto se ona može smatrati važećom do usvajanja novog dokumenta.
P: Naime, u Smernicama su izdvojene 4 ciljne grupe, a u tekstu ispod stoji sledeće ''dok se uključivanje lokalne siromašne populacije i drugih koji žive u neadekvatnim i nesigurnim uslovima, takođe ohrabruje ovim javnim pozivom''. Da li to znači da su aplikanti u obavezi projektom za stambeno zbrinjavanje obavezni obuhvatiti minimum jednu ciljnu grupu (od navedene 4) ali i da su ostale ugrožene grupe podobne kao ciljna grupa za stambeno zbrinjavanje tj. da budu korisnici projekta.
O: Predlog projekta socijalnog stanovanja i aktivne inkluzije mora da obuhvati najmanje jednu od navedene 4 ciljne grupe, a poželjna je kombinacija pripadnika različitih grupa. Učešće ostalih osetljivih grupa izvan 4 navedene kategorije je prihvatljivo, ali ne sme preći 10% od ukupnog broja korisnika.
P: da li u kofinansiranje može da bude npr. vrednost zemljišta, ili vrednost do sada izvedenih radova, ili vrednost objekata, ili dovođenje struje i vode do objekta, takse i naknade koje idu uz gradnju objekta (naknada za uređenje građ. zemljišta, komisije za prijem objekta, izdavanje upotrebne dozvole i sl.)?
O: Svi troškovi nastali pre potpisivanja ugovora o grantu se ne smatraju prihvatljivim. Troškovi izvođenja infrastrukturnih priključaka, naknada i taksi, izdavanja upotrebne dozvole i sl. nastali tokom implementacije granta, su prihvatljivi kao ko-finansiranje od strane aplikanta. Svi prihvatljivi i neprihvatljivi troškovi su navedeni u delu 2.1.3 Smernica javnog poziva.
P: U vezi sa aktivnim merama socijalne inkluzije: Ako je u okviru projekta planiran takav set aktivnosti socijalne inkluzije koji podrazumeva nabavku specifične/tematske opreme i/ili mehanizacije, da li je ovo dozvoljen trošak? Ako je odgovor DA, u kom procentu je dozvoljena nabavka ovakve vrste opreme?
O: U okviru plana i budžeta mera podrške socijalne inkluzije dozvoljeni su troškovi nabavke alata i mašina za sticanje prihoda, samozapošljavanje ili otvaranje novih radnih mesta kod poznatih poslodavaca. Ova podrška nije procentualno, niti nominalno ograničena, osim ukupnim prosečnim troškom po porodici od USD 7.500 za sve mere aktivne inkluzije.
P: Imamo pitanje u vezi sa izborom korisnika stambenih rešenja. Tačnije, da li su prihvatljivi prethodno izabrani korisnici stambenih rešenja, ako JLS već ima u planu raseljavanje neuslovnog naselja i izgradnju stanova za korisnike čiji su socijalni stanovi izgoreli? Izabrani korisnici su iz različitih socijalnih kategorija navedenih u pozivu.
O: Da, kao što je navedeno u delu 2.4.3 Smernica javnog poziva - Obavezne procedure tokom implementacije, izbor korisnika sproveden po zakonom propisanoj proceduri je prihvatljiv (npr. doneta Odluka jedinice lokalne samouprave, Plan preseljenja itd.).
P: Da li su ljudski resursi lokalnih samouprava dozvoljeni kao kofinansiranje? Specifično, da li predmet kofinansiranja, pored redovnih uloga - projekt menadžer, finansijski menadžer i sl., mogu da budu građevinski nadzor, inspekcije i sl. ako su to redovni poslovi koji se obavljaju u okviru lokalne samouprave?
O: Troškovi plata službenika zaposlenih u lokalnim samoupravama ne tretiraju se kao opravdani troškovi sufinansiranja. Može se prihvatiti kao opravdana samo vrednost dodatne stimulacije ili druge vrste nadoknade do visine propisane zakonom, ukoliko je moguće obrazložiti i dokumentovati povećanje posla koje se odnosi isključivo na aktivnosti vezane za projekat. U tom slučaju, ona može biti isplaćivana iz ukupne mase budžeta, iz granta, ili kroz sufinansiranje.
Ukoliko su članovi i rukovodilac tima za upravljanje grantom posebnim ugovorom angažovani na poslovima isključivo vezanim za potrebe projekta, onda se njihove plate mogu smatrati opravdanim troškom i takođe se mogu isplaćivati iz celokupne mase budžeta granta.
P: Da li koaplikanti mogu imati mandat u svojim statutima za bavljenje samo socijalnom inkluzijom, a ne i socijalnim stanovanjem i obrnuto?
O: Da, koaplikant može imati mandat samo u jednoj oblasti i ona se mora poklapati sa onim aktivnostima, kojima će se u predlogu projekta baviti.
P: Da li je gradska stambena agencija (javno preduzeće osnovano od strane JLS) prihvatljiv koaplikant?
O: Da.
P: Koja je planirana dinamika uplate sredstava granta, tj. kada, pod kojim uslovima i u kojim procentima se vrši uplata tranši granta korisniku sredstava?
O: Dinamika uplate sredstava granta će biti definisana nakon procesa evaluacije i odabira projekta, a zavisiće u velikoj meri od redosleda predviđenih aktivnosti u samom projektu. U svakom slučaju vodiće se računa da uplaćena tranša pokriva iznos predviđenih aktivnosti za određeni period.
P: Sa tim povezano, koja je predviđena dinamika izveštavanja tokom implementacije koja traje 16 meseci?
O: Dinamika izveštavanja će biti definisana nakon procesa evaluacije i odabira projekta, a zavisiće u velikoj meri od dinamike planiranih aktivnosti u samom projektu.
P: Interesuje nas šta se tačno priznaje u kontribuciji.
O: U okviru smernica javnog poziva detaljnije su navedeni opravdani troškovi koji mogu biti obuhvaćeni kontribucijom. To su na primer: naknade, saglasnosti i participacije za priključke na infrastrukturnu mrežu, troškovi izdavanja upotrebne dozvole, troškovi notara pri prenosu vlasništva kod kupovine kuća, naknade i takse za uređenje građevinskog zemljišta, troškovi bankarskih provizija itd.
P: Nigde se ne spominje PDV, ko će posle plaćati taj trošak?
O: Sredstva koja JLS dobije iz granta podležu posebnoj proceduri oslobađanja od PDVa i svi troškovi pokriveni donacijom se planiraju i realizuju bez plaćanja PDVa. Sve što se plaća iz sredstava JLS/kontribucije, u skladu sa zakonskim obavezama je podložno plaćanju PDVa.
P: Šta je sa porodicama koje su žrtve nasilja ili osobe sa invaliditetom, a imaju samo jednog člana domaćinstva, da li mogu ući u program jer ste pomenuli minimum 2 člana domaćinstva?
O: Program predviđa uključivanje porodica svih struktura iz ciljnih korisničkih grupa – od jednočlanih do višečlanih, a njihov izbor će se vršiti u skladu sa pravilnikom, koga će usvojiti i primenjivati JLS. Navod iz javnog poziva da merama aktivne inkluzije treba podržati minimum dva člana po porodici prosečno znači da ako npr. projektom podržavate deset porodica, morate planirati da u mere aktivne inkluzije uključite minimum 20 korisnika ukupno. Jedinica lokalne samouprave treba da podrži merama aktivne inkluzije dvostruko veći broj ljudi od broja porodica kojima će biti obezbeđeno stambeno rešenje.
P: Da li su plate projektnog tima prihvatljiv trošak ako su članovi redovno zaposleni u opštini, a određeni period bi bili angažovani na radu samo na projektu? ( Da li je prihvatljiv trošak projektnog tima koji je zaposlen u lokalnoj upravi, ali bi bio zaposlen i na ovom projektu)?
O: Troškovi plata službenika zaposlenih u lokalnim samoupravama i drugih državnih službenika ne tretiraju se kao opravdani troškovi sufinansiranja. Može se prihvatiti kao opravdana samo vrednost dodatnog/dopunskog rada u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima i Uredbom o pribavljanju saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava do visine propisane zakonom, ukoliko je moguće obrazložiti i dokumentovati povećanje posla koje se odnosi isključivo na aktivnosti vezane za projekat. U tom slučaju ona može biti isplaćivana iz ukupne mase budžeta, iz granta ili kroz sufinansiranje.
Ukoliko su članovi i rukovodilac tima za upravljanje grantom, posebnim ugovorom angažovani na poslovima isključivo vezanim za potrebe projekta, onda se njihove plate mogu smatrati opravdanim troškom i takođe se mogu isplaćivati iz celokupne mase budžeta granta.
P: Kako se računaju cene stanova u odnosu na predviđenu vrednost od 26.500 evra? Da li stan za veliku porodicu mora da se uklopi u tu cifru?
O: Iznos naveden u raspisu poziva predstavlja indikativnu prosečnu cenu novoizgrađenog stana, što znači da pojedinačni stanovi mogu biti jeftiniji, odnosno skuplji od ovog iznosa, u zavisnosti od strukture, veličine i drugih faktora. Ukoliko ukupan trošak izgrađenih stanova prevazilazi proizvod njihovog broja i prosečne cene, razlika se nadoknađuje iz sredstava sufinansiranja JLS.
P: Da li može partnerska OCD ako je licencirana da bude i pružalac usluga? Da li može jedna OCD da bude partner za različite komponente (socijalne inkluzije)?
O: Partnerska OCD može da bude pružalac usluga, idealno ako je licencirana, jer je ona tada i od sistema socijalne zaštite priznata kao ravnopravni pružalac usluga. OCD može biti pružalac usluga na projektu, čak i kada nije licencirana za tu vrstu usluga, već poseduje prethodno iskustvo u radu u ovoj oblasti. Takođe se ispunjavanje uslova za sticanje licence i proces dobijanja licence može uključiti u projekat, što daje dodatnu vrednost projektu po kriterijumima evaluacije 2.5 i 5.2, navedenim u delu 2.2.2 Smernica javnog poziva pod “Evaluation grid”. Jedna OCD može da bude partner za različite komponente socijalne inkluzije, u skladu sa njenim prethodnim referencama i kapacitetima. Osim toga, obavezno je da i jedna lokalna institucija bude partner na projektu.
P: Da li je definisan procenat od ukupne vrednosti projekta koji može da se predvidi za troškove projektnog tima?
O: Taj procenat nije definisan i očekuje se da kao svi ostali troškovi bude određen od strane aplikanta po principu racionalnosti i ekonomičnosti.
P: Da li je prva rata kontribucije lokalne zajednice 30% od ukupne kontribucije koja je, recimo, 15% od vrednosti projekta?
O: Da, prva rata kontribucije JLS iznosi 30% od ukupne kontribucije (minimalni iznos kontribucije je 15% vrednosti projekta), a ostatak od 70% se uplaćuje pre uplate druge rate donacije.
P: Kakvi su predviđeni modeli vlasništva i kako se vlasništvo prenosi?
O: Predviđeni vlasnički modeli su: javno vlasništvo, bez mogućnosti otkupa, u slučajevima izgradnje socijalnih stanova ili individualnih kuća na javnom zemljištu ili u slučaju rekonstrukcije stambenih jedinica koje su već u javnom vlasništvu; privatno vlasništvo sa zakonski propisanim ograničenjima u otuđivanju, u slučaju kupovine individualnih stanova, kuća, seoskih domaćinstava, izgradnje novih kuća na privatnoj parceli ili rekonstrukcije kuća koje su već u privatnom vlasništvu.
P: Ukoliko se radi o rekonstrukciji kuća koje su u privatnom vlasništvu da li je prepušteno lokalnoj samoupravi da u ugovor sa korisnikom stavi klauzulu u smislu prevencije otuđivanja i da li postoji nekakav limit u godinama koji bi zabranjivao njihovo otuđivanje?
O: Zakon o stanovaju i održavanju zgrada, u članu 100. propisuje da je prilikom dodele kuće u okviru stambene podrške moguće izvršiti upis zabeležbe u teretni list dodeljene nepokretnosti. Za stambenu podršku u vidu unapređenja uslova stanovanja (rekonstrukcija, adaptacija ili sl.) kuće u vlasništvu korisnika, zakon ne predviđa ovakve limite. JLS može sama da odluči da u svoju stambenu podršku uključi i ovakvo ograničenje.
P: Da li je pismo o namerama obavezan deo aplikacije i da li mora biti poslato najkasnije do 23. decembra? Ako pošaljemo pismo o namerama ali u nekom trenutku shvatimo da iz nekog razloga nećemo moći da podnesemo aplikaciju, da li će biti posledica zbog toga?
O: Očekuje se od svakog aplikanta koji najavljuje svoje učešće u pozivu da najkasnije do 23. decembra dostavi pismo o namerama. Nema nikakvih posledica u slučaju da aplikant na kraju ne podnese aplikaciju.
P: Da li (svi) korisnici stambenih rešenja moraju da budu i korisnici aktivnih mera?
O: Da, mere aktivne inkluzije se planiraju i treba da budu primenjene na sve porodice koje će kroz projekat dobiti stambenu podršku kako bi se obezbedila održivost rešenja, minimum dva člana prosečno po porodici.
P: Da li možemo da u pre-assesmentu navedemo koje korisnike planiramo da uključimo ili sve mora na otvoreni poziv za korisnike?
O: U pre-assessmentu, ukoliko se misli na aktivnosti pre sklapanja grant ugovora, se može definisati grupa ili grupe korisnika koji će biti targetirani kroz projekat. Finalni izbor i rangiranje korisnika se, po potpisivanju granta, mora sprovesti kroz javni poziv i puno poštovanje principa dobre uprave kroz transparentne procedure unapred definisane Pravilnikom za izbor korisnika. Jedini slučaj kada konkretne korisničke porodice mogu biti unapred definisane je slučaj raseljavanja porodica koje pripadaju nekoj od navedenih osetljivih grupa, što mora biti podržano Odlukom JLS, usvojenim programom raseljavanja, Planom preseljenja i ostalim relevantnim dokumentima.
P: Veliki rizik kod većih intervencija, prvenstveno za kolektivno stanovanje, je kratak rok za implementaciju (16 meseci). Kako će se posmatrati predlozi koji nude kolektivna rešenja?
O: Izgradnja višeporodičnog objekta zbog kompleksnosti realizacije svakako zahteva duži vremenski period i podrazumeva određene rizike. Iz tog razloga je uz aplikaciju obavezno priložiti građevinsku dozvolu, što je dokaz da je jedan set aktivnosti već sproveden i da se po potpisivanju granta može u najkraćem roku početi sa izgradnjom objekta. Predlozi projekata koji sadrže ovaj tip stanovanja neće zbog većih rizika biti manje vrednovani u odnosu na druge vidove stambene podrške.
P: Da li seoska domaćinstva moraju da pređu u vlasništvo korisnika ili mogu da budu: a) opštinska ili b) vlasništvo udruženja za čije se korisnike i nabavljaju?
O: Ukoliko prenošenje vlasništva na korisnika/e ne bi odgovaralo metodologiji planirane stambene podrške ili planiranim korisničkim grupama (napr. kod stanovanja uz podršku za mlade koji izlaze iz sistema socijalne zaštite), JLS može svojom Odlukom o načinu pružanja stambene podrške definisati drugačije rešenje vlasničkog statusa.
P: U smernicama se navodi da je dozvoljena cena opreme/alata po jednoj porodici 7500 evra u slučaju samozapošljavanja i sl. Da li je dozvoljeno ukrupnjavanje troška za opremu (ako imamo deset porodica onda 7500 evra * 10) ako će ona biti korišćena u okviru npr. jedne održive socijalne zadruge i za jedan vid kolektivnog zapošljavanja većine članova iz predmetnih porodica?
O: Prema uslovima iz poziva, svakoj porodici je u proseku namenjeno 7500 dolara za primenu svih, različitih mera aktivne inkluzije, a predviđeno je pet grupa tih mera. Nije prihvatljivo da se celokupna suma opredeljena za aktivnu inkluziju upotrebi samo na jednu meru – zapošljavanje, odnosno samozapošljavanje.
Deo iznosa koji može biti opredeljen samo za ovaj vid podrške inkluziji može se udruživati sa iznosima drugih korisnika projekta, čime bi se ukrupnio iznos za nabavku opreme za, na primer, održivu socijalnu zadrugu.
P: Šta je sve dozvoljeno učešće/ko-finansiranje lokalne samouprave?
O: U okviru poziva za prijavljivanje detaljnije su navedeni opravdani troškovi koji mogu biti obuhvaćeni lokalnom kontribucijom. To su, na primer, naknade, saglasnosti i participacije za priključke na infrastrukturnu mrežu, troškovi izdavanja upotrebne dozvole, troškovi notara pri prenosu vlasništva kod kupovine kuća, naknade i takse za uređenje građevinskog zemljišta, trošškovi bankarskih provizija itd.
P: Svojina nad objektom (objektima) - koja vrsta ugovornog odnosa se pravi između korisnika i opštine (ustupanje bez nadoknade, zakup, ...)?
O: Zgrada ili neki drugi tip stanovanja (individualne, kuće u nizu i dr.) sagrađene na javnom zemljištu ostaju u vlasništvu JLS bez mogućnosti otkupa stambenih jedinica. Korisnici će plaćati neprofitni zakup ili će stanovati po modelu socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. Kuće sagrađene na privatnoj parceli ili kupljene privatne kuće i seoska domaćinstva prenose se u vlasništvo korisničkoj porodici uz ograničenje otuđenja po članu 100 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
P: Da li u mere inkluzije mogu biti uključeni i korisnici kojima neće biti rešeno stambeno pitanje?
O: Ne, mere inkluzije mogu se primenjivati samo na članove korisničkih porodica koje su u okviru projekta dobile stambenu podršku.
P: Da li je trošak angažovanja članova projektnog tima prihvatljiv trošak i da li se može računati u finansijski doprinos aplikanta?
O: Troškovi plata službenika zaposlenih u lokalnim samoupravama i državnoj upravi ne tretiraju se kao opravdani troškovi sufinansiranja. Može se prihvatiti kao opravdana samo vrednost dopunskog/dodatnog rada u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima i Uredbom o pribavljanju saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava do visine propisane zakonom, ukoliko je moguće obrazložiti i dokumentovati povećanje posla koje se odnosi isključivo na aktivnosti vezane za projekat. U tom slučaju ona može biti isplaćivana iz ukupne mase budžeta, iz granta ili kroz sufinansiranje.
Ukoliko su članovi i rukovodilac tima za upravljanje grantom, posebnim ugovorom angažovani na poslovima isključivo vezanim za potrebe projekta, onda se njihove plate mogu smatrati opravdanim troškom i takođe se mogu isplaćivati iz celokupne mase budžeta granta.
P: Koji je minimum % (ne iznosa) koji se može sufinansirati iz programa?
O: Uslovima poziva nije definisan minimalni iznos koji se finansira iz granta, već je definisan minimalni % ko-finansiranja JLS i to je 15% ukupne vrednosti projekta.
P: Da li je prihvatlivo da se prilikom izgradnje objekta za višeporodično stanovanje (stambena zgrada) u okviru gabarita u prizemlju objekta izgradi i zajednički prostor koji će služiti stanarima i ostalim članovima zajednice za mere aktivne inkluzije?
O: Prihvatljivo je i u svakom slučaju poželjno u smislu podizanja kvaliteta stanovanja korisnika. Prema Pravilniku o uslovima i normativima za planiranje i projektovanje stambenih zgrada i stanova u programima stambene podrške (Sl. Glasnik RS, br. 76/2017) predviđaju se različiti zajednički sadržaji između kojih, u zgradama sa više od 10 stambenih jedinica, obavezno i prostor za sastanke i održavanje skupštine stambene zajednice. Izgradnja ovog prostora koji je deo stambene zgrade je sastavni deo vrednosti objekta i prosečne vrednosti stana.
P: Da li je Gradska stambena agencija moguć koaplikant, s obzirom da se ne bave aktivnom inkluzijom? Da li udruženje građana koaplikant mora da ima u statutu da se bave i stanovanjem ili je dovoljno da se bave aktivnom inkluzijom?
O: Da, Gradska stambena agencija može da bude koaplikant. Takođe i udruženje građana može biti koaplikant, ukoliko ima samo mandat za oblast aktivne inkluzije, kojom će se u projektu baviti. Mandat i delatnost koaplikanata ne moraju da budu vezani istovremeno i za oblast stanovanja i za socijalnu inkluziju, potrebno je da imaju prethodno iskustvo, reference i kapacitete u jednoj od oblasti.
P: Kratkoročni i povremeni smeštaj dece i mladih s smetnjama u razvoju, koji se obezbeđuje kao dnevni, vikend ili višednevni smeštaj: kome su onda namenjene mere aktivne inkluzije u tom slučaju?
O: Kratkoročni i povremeni smeštaj dece i mladih s smetnjama u razvoju je vrsta usluga socijalne zaštite i ne može se smatrati stambenom podrškom, jer ne obezbeđuje trajno rešenje stambenog problema neke od osetljivih kategorija, pa samim tim ne može predstavljati deo predloga projekta u okviru ovog Programa.
P: Da li za Pismo o namerama postoji definisan format u okviru poziva ili je forma slobodna?
O: Da, u delu 3. Documents to be completed raspisa poziva, postoji forma Pisma o namerama (dokument br. 10) koje je potrebno popuniti, potpisati i poslati na elektronskim putem na rsoc.applications@unops.org.
P: Da li je prihvatljiva izgradnja zajedničkog objekta za naselje, tj manjeg objekta (koji je već započet pa napušten) za klub ili centar za zajedničke aktivnosti, važan je za programe inkluzije svih gradjana u naselju?
O: Kao što je u poglavlju 2.1.2 raspisa poziva navedeno, prihvatljive aktivnosti u okviru projekta moraju se odnositi na stambenu podršku korisničkim porodicama. Iz ovog razloga izgradnja objekta za klub ili centar za zajedničke aktivnosti nije prihvatljiva aktivnost.
P: Da li je nepohodno da korisnici stambenog zbrinjavanja budu i korisnici aktivne inkluzije ili korisnici aktivne inkluzije mogu da budu i drugi članovi zajednice iste ciljne grupe?
O: Obavezno je da iste korisničke porodice koje u okviru projekta budu stambeno zbrinute budu podržane i u aktivnoj inkluziji kako bi se obezbedila održivost rešenja iz projekta. Nije dozvoljeno uključivanje drugih članova zajednice u mere aktivne inkluzije.
P: Da li u sastavu projektnog tima moraju da isključivo budu članovi lokalne samouprave ili mogu i članovi partnerskih organizacija koji imaju ekspertizu iz određene oblasti?
O: U projektni tim mogu i poželjno je da budu uključeni i predstavnici partnerskih organizacija.
P: Ako sam dobro razumela, ocenjuju se tehničke karakteristike stambenih objekata. Projektno - tehnička dokumentacija se ne šalje uz aplikaciju. Da li to znači da u aplikaciji treba opisati i tehničke karakteristike objekata?
O: Da, u aplikaciji je potrebno detaljno opisati lokaciju, okruženje, dispoziciju i tehničke karakteristike objekta. Evaluacioni tim ima mogućnost i pravo da od aplikanta zatraži dopunu podataka, ukoliko bude potrebno, kao i da u toku evaluacije na terenu potvrdi validnost podataka.
P: Drugo pitanje: da li zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi, koji je angažovan na projektu, može da prima honorar i ukoliko može, da li postoje ograničenja u visini honorara?
O: Zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi i drugi državni službenici mogu primati honorar iz projekta isključivo u vidu dopunskog/dodatnog rada u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima i Uredbom o pribavljanju saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava do visine propisane zakonom.
P: Da li je obavezan uslov da se pri kupovini seoskih kuća/domaćinstava nepokretnost mora nalaziti na teritoriji aplikanta? Pitanje se postavlja imajući u vidu ograničavajuću prosečnu vrednost nekretnine definisanu raspisom.
O: Kao što je u u poglavlju 2.1.2. – Prihvatljive aktivnosti navedeno, sve aktivnosti na pružanju stambene podrške koje predlaže aplikant, uključujući i kupovinu seoskih domaćinstava moraju biti sprovedene isključivo u okviru teritorije JLS aplikanta.
P: U slučaju da su korisničke porodice u rodbinskom odnosu i da žele da žive zajedno u jednoj kući koja bi zadovoljavala njihove potrebe, da li je moguće udružiti budžet predviđen za stambenu podršku obe porodice?
O: Ukoliko aplikant kroz proces otvorenog poziva i izbora korisnika izabere dve korisničke porodice u rodbinskom odnosu, mogu se udružiti budžeti opredeljeni za njihove stambene podrške kako bi se povećao iznos za kupovinu kuće. Korisničke porodice moraju pisanom izjavom da se slože sa ovim rešenjem, a odabrana kuća mora da omogući formiranje dve nezavisne stambene jedinice u svemu prema standardima socijalnog stanovanja.
P: Da li je moguće da grad angažuje agenciju koja se bavi nekretninama prilikom pružanja stambene podrške koja podrazumeva kupovinu seoskih domaćinstava?
O: Troškovi angažovanja agencije za nekretnine u procesu kupovine seoskih kuća ne smatraju se prihvatljivim troškovima, niti mogu biti uračunati u vrednost kupljene nekretnine.
P: Da li kroz projekat može biti obuhvaćena imovina koja je vlasništvo Republike Srbije, naravno uz saglasnost vlasnika? Radi se o stanovima u sastavu seoskih škola.
O: Iako je u nekim slučajevima moguće projektom obuhvatiti imovinu koja je vlasništvo Republike Srbije, pod uslovom da se vlasnička i korisnička prava JLS precizno definišu kroz pravna akta, u konkretnom slučaju ovaj predlog nije prihvatljiv pošto se radi o objektu čija namena nije stambena.
P: Interesuje me dali će administrativni troškovi biti max 7%?
O: U uslovima poziva nije posebno određeno procentualno učešće pojedinih troškova. Administrativne troškove projekta je moguće planirati ukupno za projekat pod budžetskom linijom "3. Local office, equipment and supplies" i moguća je njihova realna raspodela na sve partnere na projektu, a u skladu sa njihovim planiranim aktivnostima i učešćem.
Ako se ovde misli na indirektne troškove, to nisu prihvatljivi troškovi.
P: Da li kroz projekat može biti obuhvaćena imovina koja je vlasništvo Republike Srbije, naravno uz saglasnost vlasnika? Radi se o stanovima u sastavu seoskih škola.
O: Iako je u nekim slučajevima moguće projektom obuhvatiti imovinu koja je vlasništvo Republike Srbije, pod uslovom da se vlasnička i korisnička prava JLS precizno definišu kroz pravna akta, u konkretnom slučaju ovaj predlog nije prihvatljiv pošto se radi o objektu čija namena nije stambena.
P: Da li je prihvatljivo rešenje da JLS Odlukom o budžetu opredele sredstva za sufinansiranje projekta na poziciji tekuće budžetske rezerve, s tim što će u tekstualnom delu Odluke o budžetu biti navedeno da je izdvojen iznos od toliko i toliko, opredeljen za ovaj projekat?
O: Da, prihvatljivo je, uz obavezno obrazloženje o visini sredstava i konkretnom projektu za koji su namenjena.
P: Da li postoji pravilo za izbor korisnika ili Opština može slobodno da bira koje će porodice iz 4 ciljne grupe biti podržane?
O: Finalni izbor i rangiranje korisnika se, po potpisivanju granta, mora sprovesti kroz javni poziv i uz puno poštovanje principa dobre uprave kroz transparentne procedure definisane pravilnikom za izbor korisnika, koji priprema i donosi JLS. Jedini slučaj kada konkretne korisničke porodice mogu biti unapred definisane je slučaj raseljavanja porodica koje pripadaju nekoj od navedenih osetljivih grupa, što mora biti podržano Odlukom JLS, usvojenim programom raseljavanja, Planom preseljenja i ostalim relevantnim dokumentima.
P: Može li samohrani roditelj sa četvoro dece, čija je kuća izgorela biti izabran, iako on ne pripada nijednoj od 4 ciljne grupe?
O: Da. Učešće ostalih osetljivih grupa izvan 4 navedene kategorije je prihvatljivo, ali ne sme preći 10% od ukupnog broja korisnika.
P: Da li se javne nabavke sprovode po PRAG proceduri ili našem Zakonu?
O: Procedure javnih nabavki se sprovode prema zakonskim propisima Republike Srbije.
P: Kad se dostavlja Građevinska dozvola/Rešenje o izvođenju radova u skladu sa vrstom radova prema Zakonu o planiranju i izgradnji i relevantnim pravilnikom ili zvanično mišljenje da nije potrebno izdavanje akta, za projekte rekonstrukcije stambenih jedinica (Aktivnost D)?
O: U slučaju da se radi o rekonstrukciji stambenih jedinica u javnom vlasništvu, svi navedeni prateći dokumenti se prilažu uz aplikaciju. Za planirane aktivnosti rekonstrukcije stambenih jedinica u privatnom vlasništvu, ova dokumentacija se dostavlja u toku implementacije projekta, odnosno posle potpisivanja ugovora o grantu.
P: Da li to znači da mi prethodno moramo sprovesti javni poziv za korisnike (po pravilniku i u skladu sa procedurama dobrog upravljanja) pre apliciranja? U AF, deo IV CHECKLIST pod 17 stoji da se dostavlja uz Aplikaciju i u Vodiču na str. 17 a u Vodiču na str. 19 stoji da se dostavlja kod potpisivanja Ugovora.
O: Ne, kako je i navedeno u Smernicama poziva i u Aneksu A/deo IV.Checklist, ova dokumentacija je obavezna samo za rekonstrukciju stambenih jedinica u javnoj svojini.
Finalni izbor i rangiranje korisnika se, po potpisivanju granta, mora sprovesti kroz javni poziv i uz puno poštovanje principa dobre uprave kroz transparentne procedure definisane pravilnikom za izbor korisnika, koji priprema i donosi JLS. Jedini slučaj kada konkretne korisničke porodice mogu biti unapred definisane je slučaj raseljavanja porodica koje pripadaju nekoj od navedenih osetljivih grupa, što mora biti podržano Odlukom JLS, usvojenim programom raseljavanja, Planom preseljenja i ostalim relevantnim dokumentima.
P: Šta se dešava sa objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole? Za njih nije moguće izdati bilo kakvo rešenje pre ozakonjenja objekta. Da li to znači da takvi objekti ne mogu biti predmet Javnog poziva? Iz dosadašnjeg iskustva, veliki broj porodica iz socijalno ugroženih grupa nemaju uredno rešen pravni status objekta u kojem žive.
O: Objekti izgrađeni bez građevinske dozvole nisu predmet ovog javnog poziva i ne mogu biti obuhvaćeni predlogom projekta.
P: Da li postoji mogućnost nabavke i podele građevinskog materijala korisnicima, bez angažovanja izvođača radova.
O: Ne, raspisom poziva je za aktivnost D definisana obaveza angažovanja izvođača radova za potrebe ugradnje materijala i opreme.
P: Dokaz da su obezbeđena finansijska sredstva za kofinansiranje je Izvod iz Odluke o Budžetu za 2021. godinu? Npr. ukupna vrednost projekta je 200.000 USD, 15% je 30.000 USD, da li u Budžetu za 2021. godinu planiramo 9.000 USD i to prikazujemo prilikom apliciranja?
O: Da.
P: Da li dobro razumemo u vezi aktivnosti D: Rekonstrukcija postojeće stambene jedinice 8,500 USD (uključuje materijal, opremu koja se ugrađuje i radove). U kojoj BL se unosi nameštaj (20% od vrednosti granta za aktivnu inkluziju)? Molim Vas objasnite strukturu opravdanog troška po jednom domaćinstvu za aktivnost D.
O: Svi troškovi aktivnosti na rekonstrukciji stambenih jedinica, uključujući građevinski materijal, opremu i radove, unose se u budžetsku liniju 4.4. Nameštaj spada u deo mera aktivne inkluzije i ti troškovi se unose u budžetsku liniju 5 kao posebna budžetska podlinija.
P: U BL 4.4 D. reconstruction of existing housing units, za 10 različitih objekata će biti verovatno razlike u vrednosti jedinice (cene rekonstrukcije po jednom objektu). Da li u Budžetu stavljamo srednju vrednost za svih 10 objekata i to je maksimalno 8500 USD/objektu.
O: Da, u budžet se unose stvarni troškovi, i ostvarena prosečna cena koja proizilazi iz ukupne cene i broja stambenih jedinica.
P: Da li je moguće planirati administrativne troškove projekta i da li su oni opravdani za JLS ili su samo namenjeni OCD?
O: Administrativne troškove projekta je moguće planirati ukupno za projekat pod budžetskom linijom "3. Local office, equipment and supplies" i moguća je njihova realna raspodela po svim partnerima na projektu, a u skladu sa njihovim planiranim aktivnostima i učešću.
P: Da li projektni menadžer može biti iz partnerske organizacije i ako ne, da li je trošak njegovog angažovanja od strane vodećeg aplikanta opravdan?
O: Da, projektni menadžer može biti iz partnerske organizacije i u skladu sa kriterijumima za njega treba uz aplikaciju priložiti CV, koji dokazuje iskustvo u implementaciji donatorskih projekata. Ukoliko je projektni menadžer državni službenik, njegovo angažovanje na projektu može biti isključivo u vidu dopunskog/dodatnog rada u skladu sa zakonski dozvoljenim mogućnostima za dodatno angažovanje državnih službenika. Ukoliko su članovi i rukovodilac tima za upravljanje grantom, posebnim ugovorom angažovani na poslovima isključivo vezanim za potrebe projekta, onda se njihove plate mogu smatrati opravdanim troškom i takođe se mogu isplaćivati iz celokupne mase budžeta granta.
P: Imam pitanje u vezi definisanja korisnika socijalnog projekta. Molim da mi pojasnite, da li je neopodno da sada u samoj fazi apliciranja definišemo ko su korisnici projekta odnosno usluga predviđenima istima - socijalno stanovanje i mere inkluzije imenom i prezimenom pored brojem ili je potrebno sada predvideti da će biti npr.20 korisnika, a da se predvidi obaveza Centra za socijalni rad kao koaplikanta, da u toku implementacije projekta donese neki akt tipa pravilnik po kome se definiše postupak i kriterijumi, koji moraju biti ispunjeni od strane potencijalnih korisnika da bi im bila pružena usluga socijalnog stanovanja i mera inkluzije?
O: U aplikaciji treba definisati ciljnu grupu/grupe, broj porodica i korisnika, koji će biti obuhvaćeni projektom. Finalni izbor i rangiranje korisnika se, po potpisivanju granta, mora sprovesti kroz javni poziv i puno poštovanje principa dobre uprave kroz transparentne procedure unapred definisane Pravilnikom za izbor korisnika, koga priprema i donosi JLS kao odgovorni nosilac granta.
Jedini slučaj kada konkretne korisničke porodice mogu biti unapred definisane je slučaj raseljavanja porodica koje pripadaju nekoj od navedenih osetljivih grupa, što mora biti podržano Odlukom JLS, usvojenim programom raseljavanja, Planom preseljenja i ostalim relevantnim dokumentima.
P: Koliki je maksimalni iznos novčanih sredstava sa kojim može da aplicira Udruženje Građana kao ko-aplikant na projektu?
O: Kroz Partnerski Sporazum koji se podnosi pri apliciranju, definiše se ko su partneri, koje su njihove uloge i odgovornosti i koliki deo budžeta za projektne aktivnosti pripada svakom partneru. Sufinansiranje obezbeđuje JLS prenosom sredstava na otvoreni namenski podračun oslobođen blokade. JLS može obezbediti sredstva za sufinansiranje iz bilo kog izvora, isključujući EU fondove.
P: Da li je Programom ograničeno koliko može biti maksimalno učešće aplikanta?
O: Ne, Program nije ograničio maksimalno učešće aplikanta u projektu. Neophodno je, ipak, da u okviru projekta koji bi imao daleko veću ukupnu vrednost nego što je učešće donatorskih sredstava, budu jasno ispunjeni uslovi i merljivi rezultati koji se tiču ciljnih korisničkih grupa i komplementarnosti mera stambene i podrške u aktivnoj inkluziji.
P: Definsan je rok za implementaciju stambene podrške 12-16 meseci. Koliko je rok definisan za implementaciju mehanizama aktivne inkluzije?
O: Rok za implementaciju mera aktivne inkluzije je maksimalan rok koji se planira za realizaciju projekata, a to je 16 meseci.
P: Pri kupovini I rekonstrukciji objekata za stanovanje, koji je nivo devastacije objekta dozvoljen? Ukoliko je objekat u takvom stanju da je bolje da se sruši I sazida nov na njegovom mestu, da li se program podržava ovakvu vrstu stambne podrške?
O: Sam aplikant će odlučiti da li konkretna kupovina i građevinska intervencija na kupljenoj nepokretnosti može da se izvede u vremenskim i budžetskim okvirima definisanim projektom, a kroz procedure (dokumentacija i dozvole) propisane Zakonom o planiranju i izgradnji.
P: Koju vrstu dokaza će biti potrebno podneti/priložiti da bi se dokazala zaposlenost korisnika kao vid aktivne inkluzije. Da li postoji zahtev za određenim procentom zapošljavanja korisnika?
O: Dokaz o zaposlenju će definisati u okviru predloga projekta sam aplikant u zavisnosti od različitih oblika zapošljavanja koje se planira (zapošljavanje kod poslodavca, ili samozapošljavanje kroz registrovanu firmu, ili sticanje dodatnih prihoda uz obezbeđivanje potrebnih alata i mašina i sl.) i definisaće to u okviru logičke matrice u koloni sredstva verifikacije indikatora zapošljavanja. Zapošljavanje kod poslodavaca treba pravdati priloženim ugovorima o radu. Samozapošljavanje dokazima o registraciji delatnosti. Podršku sticanja prihoda pravdati procedurom nabavke, potpisanom primopredajom opreme i projektnim izveštajima i fotografijama.
Procenat korisnika koje treba obuhvatiti zapošljavanjem nije definisan, ali će se sagledavati kroz što povoljniji odnos između kvalifikacione strukture, ograničenja i kapaciteta ciljne grupe korisnika i potencijala JLS za obezbeđivanje zaposlenja. Obavezno je planiranje zapošljavanja za sve radno aktivne članove porodice od 15 do 65 godina, u skladu sa njihovim kapacitetima i lokalnim socio-ekonomskim uslovima.
P: Projekat propisuje 10% “ostalih” socijalno osetljivih kategorija koje je moguće uključiti u projekat. Da li se smatra da sa ovim procentom može da se izbegne segregisanost ili getoizacija neke raseljene grupacije?
O: Ciljne grupe projekta su četiri najosetljivije grupe, pri čemu se posebno podržava i ohrabruje njihovo kombinovanje u okviru predloženih rešenja, upravo da bi se smanjio rizik segregacije i getoizacije. S obzirom da je broj pripadnika ovih grupa već po sebi veoma veliki, procenat uključenosti „ostalih“ osetljivih kategorija je ograničen na 10%.
P: Ponoviti objašnjenje vezano za obezbeđivanje sufinansiranja – iznos i podelu na dve tranše?
Minimalni iznos sufinansiranja je 15% ukupne vrednosti projekta. Prva rata iznosi 30% od ukupne kontribucije JLS, a ostatak od 70% se uplaćuje pre uplate druge rate donacije.
O: Potvrda za obezbeđenje sredstava kojima JLS učestvuje u sufinansiranju i koja se prilaže uz aplikaciju odnosi se na 30% vrednosti od predviđene kontribucije (u slučaju minimalnih vrednosti, 30% od 15% vrednosti projekta).
P: Da li je PDV prihvatljiv trošak? Da li se budžet unosi sa ili bez uključenog PDVa?
O: Troškovi koji će biti finansirani iz sredstava sufinansiranja budžetom se planiraju sa uključenim PDV-om. Sva sredstva dobijena iz granta se planiraju bez PDV-a i za njih se sprovodi procedura oslobađanja od poreza. Sva plaćanja iz sredstava lokalne kontribucije su podložna plaćanju PDVa, u skladu sa nacionalnim poreskim zakonima.
P: Da li je moguće da više ljudi bude uključeno u mere aktivne inkluzije, nego što dobija stambena rešenja? Npr. ako se mera aktivne inkluzije odnosi na pokretanje socijalne usluge, da li je moguće da uslugu dobiju i korisnici koji su dobili stambena rešenja, ali i drugi korisnici?
O: Merama aktivne inkluzije nije moguće podržati porodice koje u okviru projekta nisu dobile i stambenu podršku. Projekat i njegov budžet je planiran tako da maksimalno podržava aktivnu inkluziju onih porodica koje su dobile stambenu podršku, kako bi se obezbedila što veća održivost projektnih rešenja.
P: Da li se projektnim partnerima prebacuju sredstva sa namenskog računa ili LSG plaća troškove projektnih partnera i ko u tom slučaju sprovodi javne nabavke?
O: Kroz Partnerski Sporazum koji se podnosi pri apliciranju definiše se ko su partneri, koje su njihove uloge i odgovornosti i koliki deo budžeta za projektne aktivnosti pripada svakom partneru. Sva plaćanja je potrebno realizovati direktno sa projektnog podračuna. Procedure nabavke je planirano da sprovodi ekspert za nabavke, kao obavezan član projektnog tima.
P: Malo je nejasna evaluacija projektnog tima. Koji su bili kriterijumi za to?
“The Grant Management Team includes at least a grant manager with experience in implementation of donor funded projects, engineer, social services professional, and employee with experience in public procurement, all of which work in local self-government (4 points)“
Uglavnom je jasno, ali: Ako je partner centar za socijalni rad, pozicija „social services professional“, nije logično da osoba iz lokalne samouprave bude bolje ocenjena od npr profesionalnog soc radnika sa 25 godina iskustva u centru za soc rad?
O: U okviru ovog kriterijuma termin „jedinica lokalne samouprave“ ima šire značenje i obuhvata i lokalne institucije i organizacije čiji je osnivač lokalna samouprava, pa se tako i zaposleni u CSR-u smatraju zaposlenim u lokalnoj samoupravi.
P: Da li je prihvatljivo ako su obavezni članovi projektnog tima zaposleni kod partnerskih organizacija a ne u JLS sa stanovišta evaluacije projekta?
O: Da, prihvatljivo je.
P: Da li i ostale zaposlene u javnim ustanovama i preduzećima tretirate kao zaposlene u JLS iako nisu partnerske organizacije ali ce biti članovi projektnog tima?
O: U okviru ovog kriterijuma termin „jedinica lokalne samouprave“ ima šire značenje i obuhvata i lokalne institucije i organizacije čiji je osnivač lokalna samouprava pa se tako i zaposleni u javnim ustanovama i preduzećima smatraju zaposlenim u lokalnoj samoupravi.
P: U Smernicama je navedeno da je obavezno partnerstvo sa min. 1 lokalnom institucijom i min. 1 OCD - da li i ova poslednja mora uslovno da bude lokalna?
O: Ne, partnerska organizacija civilnog društva ne mora da bude lokalna. Prema kriterijumima poziva, mora da bude registrovana na teritoriji Republike Srbije, da je registrovana najmanje 3 godine pre objavljivanja poziva, da ima mandat u skladu sa ciljevima poziva i da poseduje stručnost, organizacione i finansijske kapacitete da uspešno implementira predložene aktivnosti.
P: Da li je obavezno pismo o namerama? Postoji li zadata forma?
O: Pismo o namerama ne uslovljava učešće aplikanta u pozivu, ali pomaže raspisivaču poziva da na vreme planira obim i tok daljih aktivnosti. U delu 3. Documents to be completed raspisa poziva, postoji forma Pisma o namerama (dokument br. 10) koje je potrebno popuniti, potpisati i poslati elektronskim putem na rsoc.applications@unops.org do 23. decembra 2020. godine.
P: Jedan od indikatora kaže: ukupan broj porodica i njihovih članova kojima je obezbedjena stambena podrška. Kako da unapred odredimo broj ČLANOVA porodica kada ih biramo javnim pozivom?
O: Očekuje se da aplikanti poznaju socio-ekonomsku i stambenu situaciju ciljnih grupa koje planiraju da uključe u projekat, kao i da ih vrlo detaljno opišu u svom predlogu projekta. Broj članova porodica koji će na taj način biti obuhvaćeni, proizaći će iz statistike i podataka sa kojima raspolažu.
P: Da li je moguće dokazivati utemeljenje u postojećim lokalnim strateškim dokumentima koja ističu 2020. godine, a u situaciji kada nova nisu usvojena?
O: Da, moguće je pri dokumentovanju relevantnosti predložene akcije oslanjati se na strateška dokumenta koja ističu 2020, kao i na druga strateška ili planska dokumenta koja nisu isključivo vezana za stambenu podršku ili socijalnu inkluziju, ali se u nekim svojim delovima referišu na pitanja kojima će se projekat baviti.
P: Da li može u projekat da se uključi više OCD-a?
O: Da, obavezno je uključivanje minimum jedne OCD, a moguće je uključivanje i više njih u skladu sa njihovim iskustvom i mandatom i planiranim projektnim aktivnostima.
P: U slučaju odobrenja projekta, da li je JLS u obavezi da uplati iznos su-finansiranja na namenski račun?
O: Da, u slučaju odobrenja projekta i potpisivanja ugovora o grantu, JLS je obavezna da uplati iznos su-finansiranja na namenski podračun oslobođen blokade: 30% od iznosa najkasnije 30 dana po potpisivanju ugovora, preostalih 70% najkasnije 15 dana pre uplate druge tranše granta.
P: Da li se ušešće opštine od 15% odnosi na opštinski plac, ukoliko se na toj parceli gradi montažna kuća ? Ili se tih 15% odnosi isključivo na novčana sredstva?
O: Kako je navedeno u raspisu poziva, u poglavlju 2.1.3 – Prihvatljivi troškovi, troškovi nastali pre postpisivanja granta, između ostalog trošak kupovine zemljišta, kao ni bilo koja in-kind (u naturi) kontribucija, se ne mogu prihvatiti kao učešće opštine.
P: Da li otkup kuća mora biti isključivo na teritoriji naše opštine ili može na teritoriji cele RS?
O: Da, kupovina kuća mora biti sprovedena isključivo na teritoriji opštine/aplikanta.
P: S obzirom da planiramo budžet za narednu godinu, da li pozicija u budžetu mora biti posebna baš za taj projekat?
O: Ne mora biti posebna budžetska pozicija za projekat, ali u obrazloženju budžeta mora da bude jasno definisano da se u okviru date budžetske pozicije predviđa određeni iznos sredstava za konkretan projekat za koji se aplicira.
P: Da li su prihvatljivi troškovi bruto nadoknade za rad u slučaju zapošljavanja predstavnika ciljnih grupa ili otklanjanja prepreka aktivnoj inkluziji (kod poslodavca, javni radovi, soc. usluge i sl.)?
O: Za sva posebna kratkoročna zapošljavanja, koja su planirana isključivo u okviru projekta, u koje mogu spadati i javni radovi, prihvatljivi su troškovi bruto nadoknade za rad iz projekta. U slučaju zapošljavanja kod poslodavaca, iz projekta su prihvatljivi svi prateći troškovi, koji će do tog zapošljavanja dovesti, kao i troškovi podrške korisniku i poslodavcu u prvom periodu zapošljavanja, ali nisu prihvatljvi troškovi bruto nadoknada za rad.
P: Da li postoji javni poziv preveden na srpski jezik?
O: Ne, javni poziv je samo na engleskom jeziku.
P: Da li sam dobro razumela da je za realizaciju projekta potrebno pored JLS ući u partnerstvo sa jednom OCD i sa jednom imstitucijom? Ili je dovoljno da JLS ide u partnerstvo samo sa OCD?
O: Kako je navedeno u raspisu poziva, u delu 2.1.1 Prihvatljivi aplikanti, jedinice lokalne samouprave moraju biti u partnerstvu sa minimum jednom lokalnom institucijom i jednom OCD, odnosno ne mogu imati partnerstvo samo sa jednom OCD.
P: Da li mogu da se otkupe kuće čiji je vlasnik grad, a u kojima već žive porodice iz ovih grupa?
O: Program nije razmatrao ovu vrstu prenosa vlasništva – iz javnog vlasništva u privatno. Ukliko JLS sagledava da je u interesu njenih socijalno osetljivih sugrađana da primeni ovakav model, neohodno je da prenos sa javnog u privatno vlasništvo sprovede kroz otvoreni, javni poziv i izbor budućih vlasnika, što svakako ne obezbeđuje finalni izbor porodica koje već stanuju u ovim kućama. Takođe bi za učešće u Programu bilo neophodno da se jasno obrazloži razlog ovakve odluke i detaljno predoče mehanizmi održivosti predloženog rešenja.
P: Donatorska sredstva se u budžetu planiraju bez PDV, a učešće JLS sa PDV. Da li se koofinansiranje JLS od minimum 15% računa sa PDV ili bez PDV?
O: Da, u ukupno sufinansiranje JLS (od min. 15% ili u nekom drugom procentu) je uključen I PDV.
P: Da li PDV ulazi u ukupan procenat sufinansiranja lokalne samouprave?
O: Da, u ukupno sufinansiranje JLS (od min. 15% ili u nekom drugom procentu) je uključen I PDV koji se mora plaćti na sredstva JLS.
P: Da li je u tih 15% plaćen projektni tim? Da li u finansijskom delu projekta to treba predvideti?
O: Troškovi plata službenika zaposlenih u lokalnim samoupravama i drugih državnih službenika ne tretiraju se kao opravdani troškovi sufinansiranja. Može se prihvatiti kao opravdana samo vrednost dodatnog/dopunskog rada u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima i Uredbom o pribavljanju saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava do visine propisane zakonom, ukoliko je moguće obrazložiti i dokumentovati povećanje posla koje se odnosi isključivo na aktivnosti vezane za projekat. U tom slučaju ona može biti isplaćivana iz ukupne mase budžeta, iz granta ili kroz sufinansiranje.
Ukoliko su članovi i rukovodilac tima za upravljanje grantom, posebnim ugovorom angažovani na poslovima isključivo vezanim za potrebe projekta, onda se njihove plate mogu smatrati opravdanim troškom i takođe se mogu isplaćivati iz celokupne mase budžeta granta.
U finansijskom delu treba predvideti sve što spada u opravdane troškove projekta.
P: Grad Užice u budžetu ima poziciju koja je namenjena za sufinasiranje EU projekata, da li je to dovoljno da se dostavi uz predlog projekta?
O: Ukoliko nije jasno naznačeno, u obrazloženju budžetske pozicije je neophodno precizno navesti naziv projekta na koji se aplicira i tačan iznos sufinansiranja za taj konkretni projekat.
P: Koje će se procedure javnih nabavki primenjivati - domaće zakonodavstvo, PRAG ili nesto treće?
O: U toku implementacije projekta će se primenjivati procedure javnih nabavki u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
P: U situaciji kada je budžet za 2021. usvojen, da li je dovoljno da se dostavi izvod iz budžeta i relevantna izjava da su sredstva na toj poziciji opredeljena za projekat?
O: Ukoliko je budžetska pozicija jasno definisana, dovoljno je priložiti izvod iz budžeta i izjavu (Statement of Cofunding) da su sredstva na toj poziciji opredeljena za projekat, kako je to traženo u dokumentaciji priloženoj uz aplikacioni formular.
P: Da li drugi partner može da bude Ekonomska škola?
O: Svaka institucija ili organizacija, može biti partner na projektu ako ispunjava kriterijume propisane ovim pozivom za ko-aplikante, ako su njene aktivnosti na projektu u skladu sa njenim mandatom i ako kroz te aktivnosti na projektu ne generiše profit.
P: Da li je neophodno da se definišu konkretne budžetske linije koje će su-finansirati aplikant? Mislim na budžet projekta - da li trebaju da se definisu troškovi koje će su-finansirati aplikant?
O: U formularu predviđenom za budžet projekta postoje budžetske grupe i budžetske linije razložene po aktivnostima. Nije predviđeno u budžetu da se aplikant unapred izjašnjava za svaku budžetsku liniju sa kog će izvora biti plaćena.
P: Da li moramo da imamo svu potrebnu dokumentaciju za kuće koje bi se otkupile ili samo da definišemo broj kuća kada se projekat predaje 01.02.2021. god ?
O: U trenutku predaje predloga projekta, 01.02.2021.god. dovoljno je (i jedino moguće) definisati broj kuća koje bi bile kupljene, jer se izbor korisnika pa i njihov izbor poželjnih kuća vrši tek posle potpisivanja ugovora o grantu, odnosno u procesu implementacije projekta. Smernicama javnog poziva definisane su metodologije, procedure i kriterijumi, koje u toku implementacije granta moraju biti primenjene. Od aplikanata se očekuje da ove metodologije detaljno i jasne opišu u svom predlogu projekta.
P: Da li mogu biti opravdana sredstva za angažovanje tima za pisanje predloga projekta?
O: Ovi troškovi ne mogu biti opravdani, jer se u opravdane troškove mogu uračunati samo oni koji su nastali u toku implementacije granta, odnosno posle potpisivanja ugovora o dodeli granta.
P: Da li je potrebno uključiti troškove revizije u budžet projekta?
O: U budžet predloga projekta nije potrebno uključivati troškove revizije.
P: Opština razmatra da kao ko-aplikanta u realizaciju projekta uključi Centar koji je osnovan od strane Skupštine opštine u decembru 2017. godine, statut je donet u januaru 2018. godine, a Centar je zvanično registrovan od strane suda i resornog ministarstva tokom februara 2018. godine. Da li Centar ispunjava formalne kriterijume za koaplikanta imajući u vidu datum osnivanja od strane Skupštine opštine (decembar 2017. godine) ili se početkom rada smatra datum donošenja rešenja nadležnih institucija (februar 2018. )?
O: U raspisu poziva su definisani kriterijumi koje moraju da ispune ko-aplikanti: da su registrovani u Republici Srbiji, da su registrovani najmanje 3 godine pre raspisa ovog javnog poziva, da su registrovani sa mandatom i misijom koje su uskladu sa ciljevima ovog poziva i da imaju stručne, organizacione i finansijske kapacitete da uspešno rade na implementaciji predloženih aktivnosti.
P: Ako Gradska uprava već ima unapred definisanu listu korisnika, u skladu sa planom preseljenja bezuslovnog naselja i odlukom o izgradnji stanova za porodice čiji su stanovi nedavno izgoreli, da li je obavezno slediti pravilo od max 10% porodica koji ne pripadaju 4 pomenute kategorije? Da li je moguće zaobići pravilo u ovom slučaju?
O: Predlog projekta socijalnog stanovanja i aktivne inkluzije mora da obuhvati najmanje jednu od navedene 4 ciljne grupe, a poželjna je kombinacija pripadnika različitih grupa. Učešće ostalih osetljivih grupa izvan navedenih kategorija je prihvatljivo, ali ne sme preći 10% od ukupnog broja korisnika. Obavezno je da iste korisničke porodice koje se u okviru projekta stambeno zbrinjavaju budu podržane i u aktivnoj inkluziji kako bi se obezbedila održivost rešenja iz projekta.
P: Da li je Centar za socijalni rad prihvatljiv kao ko-aplikant pošto je to lokalna institucija i nije institucija za smeštaj korisnika?
O: U skladu sa Smernicama javnog poziva poglavlje 2.1.1. Prihvatljivost aplikanata - Ko-aplikanti, prihvatljivi ko-aplikanti su: lokalne institucije, filijale nacionalnih i regionalnih institucija, izuzev institucija za rezidencijalni smeštaj; nacionalne, regionalne ili lokalne organizacije i pružaoci usluga (npr. za obrazovanje/obuku, poslovnu podršku, NVO), sve gore navedene sa mandatom u stanovanju i socijalnoj inkluziji; gradske opštine i profitne organizacije pod uslovom da akcijama na projektu ne stvaraju profit.
P: Da li će se javne nabavke sprovoditi prema PRAG proceduri? I ako da, po kom tačno PRAG-u?
O: Procedure javnih nabavki se sprovode prema zakonskim propisima Republike Srbije.
P: Ukoliko u okviru projekta planiramo održavanje obuka za povećanje zapošljivosti i samo/zapošljavanje korisnika, da li te obuke može da sprovede sam partner (i da to bude pokriveno adekvatnim delom budžeta) ili je neophodno da se angažuje neka eksterna organizacija?
O: Partnerska organizacija može da sprovodi sve potrebne aktivnosti na projektu, za koje ima mandat i reference uz propisno budžetiranje ljudskih resursa u okviru projektnog tima (budžetske linije 1) i troškova aktivnosti u okviru budžetske linije 5 aktivne inkluzije.
P: Pozivajući se na deo 2.3. Podnošenje prijave i prateće dokumentacije, želeli bismo da pitamo sledeće: da li su za aktivnosti A i B, pored Građevinske dozvole, i Projekat izvođenja radova i Dozvola za izvođenje radova takođe dokumenti koji treba da se predaju uz obrazac prijave?
O: Ne, za intervencije u sklopu aktivnosti A i B na javnom zemljištu, uz prijavu je potrebno samo priložiti građevinsku dozvolu.
P: Opština Knjaževac je popisala nepokretnosti koje se nalaze u javnoj svojini na teritoriji opštine Knjaževac. Sa Republičkom direkcijom za imovinu RS postoji usmeni dogovor po kome bi opština Knjaževac mogla da otkupi i raspolaže pomenutim nekretninama. Molimo da nam pojasnite da li bi takve nekretnine (kuće sa okućnicom i pomoćnim objektima) mogle biti predmet kupovine i uređenja sredstvima koja bi bila potencijalno odobrena na "Open Call for Proposals for Social Housing and Active Inclusion Projects (Reference: CFP 04-2020)" sa ciljem da se dodele porodicama iz grupa navedenih u Javnom pozivu?
O: U delu 2.4.3. Smernica poziva je konkretno navedeno da se aktivnost C - kupovina stambenih jedinica (porodičnih kuća, stanova, seoskih domaćinstava i sl.) odnosi na privatnu svojinu nad zemljištem i objektima. Takođe su navedeni i obavezni dokumenti koje je potrebno pribaviti u fazi implementacije projekta za aktivnost C (Izveštaj/nalaz sudskog veštaka ili licenciranog lica inženjerske struke, Izveštaj ovlašćenog procenitelja nepokretnosti, važeći Izvod iz lista nepokretnosti/vlasnički list i dokaz o plaćenim komunalnim računima i porezu na imovinu).
P: Hаше питање је у вези партнерства, да ли Канцеларија за инклузију Рома АПВ може да буде партнер на пројекту с обзиром да је основана од стране Скупштине Војводине у циљу унапређења положаја Рома у области образовања, запошљавања, здравства, становања, људских и других права, као и стварање услова за укључивање Рома у све сфере друштвеног, јавног и политичког живота у Аутономној покрајини Војводини. Оснивач Канцеларије је Аутономна покрајина Војводина. Поред тога Канцеларија има дугогодишње искуство у имплементацији ЕУ пројеката.
O: U skladu sa uslovima definisanim u Poglavlju 2.1.1 Smernica Javnog poziva, ko-aplikanti na projektu mogu biti lokalne institucije, filijale nacionalnih ili regionalnih institucija, isključujući institucije za rezidencijalni smeštaj, nacionalne, regionalne ili lokalne organizacije i pružaoci usluga (npr. obrazovne/trening organizacije, organizacije za poslovnu podršku, NVO), svi gore navedeni sa mandatom u stanovanju i socijalnoj inkluziji; gradske opštine i profitne organizacije pod uslovom da ova akcija ne stvara profit za njih. Ko-aplikanti moraju da ispunjavaju sledeće obavezne kriterijume: da su registrovani u Republici Srbiji, da su registrovani najmanje 3 godine pre raspisa ovog javnog poziva, da su registrovani sa mandatom i misijom koje su uskladu sa ciljevima ovog poziva i da imaju stručne, organizacione i finansijske kapacitete da uspešno sprovode implementaciju predloženih aktivnosti.
P: Jedna od ideja koju opština Knjaževac razmatra je kupovina montažnih kuća. One bi bile postavljene na zemljištu koje pripada opštini ili je eventualno u privatnom vlasništvu odabranog korisnika. Da li može da se konkuriše idejnim rešenjem za montažne kuće, jer bi se građevinska dozvola dobila tek po izboru izvođača na tenderu?
O: U slučaju postavljanja montažnih kuća na javnom zemljištu, uz prijavu se obavezno prilaže važeća građevinska dozvola, kako je navedeno u delu 2.3 Smernica poziva za aktivnost B. Kada je reč o postavljanju montažne kuće na zemljištu u privatnom vlasništvu, u skladu sa delom 2.4.3 Smernica poziva, svi potrebni dokumenti se podnose u fazi implementacije projekta, odnosno nakon potpisivanja Ugovora o grantu.
P: U gradjevinarstvu postoje odredjeni standardi koji se tiču adekvatnih stambenih uslova za smeštaj odgovarajućeg broja osoba. Definisana je minimalna kvadratura spavaćih soba u odnosu na broj osoba. Mi u našem gradjevinskom rešenju tu nemamo problem, ali, da bismo USAGLASILI prihvatljivu cenu koštanja (za kasnije izvodjače radova), sa uslovima konkursa (prosečno najmanje 3 osobe po stambenoj jedinici), naša stambena rešenja zahtevaju da članovi porodice spavaju i u dnevnom boravku. Jednostavnije rečeno, predvideli smo da 5-točlane porodice smestimo u dvosoban stan. Da li po konkursu postoje ograničenja i standardi u ovom smislu?
O: Svi tipovi stambenih rešenja u predlozima projekata moraju biti u skladu sa relevantnim zakonima i podzakonskim aktima Republike Srbije. Površinski normativi i odgovarajuća struktura stanova u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva kao i opšti uslovi organizacije stana, propisani su Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (Službeni glasnik RS, br.104/16 i 9/20) i Pravilnikom o uslovima i normativima za planiranje i projektovanje stambenih zgrada i stanova u programima stambene podrške (Službeni glasnik RS, br.76/17).
P: U obrascu aplikacije (ANNEX A), kontrolna lista kaže da se od nas zahteva da dostavimo Logički okvir (ANNEX B) i Budžet (ANNEX C). Međutim, na zvaničnom sajtu programa ANEKS B je naveden kao Budžet i ne postoji ANEKS za Logički okvir. Treba li da popunimo 1.11. Logički Framework deo u apliacionom obrascu ili će postojati neki ANNEX za Logički okvir?
O: Tabela logičkog okvira se popunjava u okviru Aneksa A - Prijavni formular, poglavlje 1.11, a budžet projekta u okviru Aneksa B i takva prijava će se smatrati kompletnom.
P: Možete li nam pomoći da pronađemo odgovarajuće telo u Gradu Beogradu kako bismo izrazili spremnost da učestvujemo kao partner u okviru poziva? Naime, već smo kontaktirali nekoliko Gradskih opština, ali su nam objasnili da nemaju pravo da učestvuju bez grada, pošto nemaju status lokalne samouprave. Dakle, postavlja se pitanje: Koja organizaciona jedinica Grada Beograda je prava adresa da izrazimo spremnost da učestvujemo kao partner u okviru poziva?
O: Aplikanti i ko-aplikanti moraju ispunjavati uslove navedene u Smernicama javnog poziva u poglavlju 2.1.1. Program nema nadležnosti da potencijalne aplikante ili ko-aplikante upućuje direktno na adrese potencijalnih partnera.
P: Naša opština ima veliki broj žena žrtava nasilja. Od ogromnog značaja bi bilo obezbediti prihvatilište za njih. Takva vrsta smeštaja bi bila privremena. Naše pitanje glasi: Da li bi prema uslovima Javnog poziva bila prihvatljiva kupovina stambenog objekta za prihvatilište za žene žrtve nasilja?
O: Cilj poziva je da se kroz podršku lokalnim samoupravama obezbede odgovarajuća i održiva stambena rešenja sa komplementarnim merama aktivne inkluzije za pripadnice i pripadnike osetljivih društvenih grupa. Ovim pozivom definisana su 4 tipa stambenih rešenja/stambene podrške (izgradnja višeporodičnih zgrada, izgradnja individualnih stambenih jedinica, kupovina individualnih stambenih jedinica i rekonstrukcija postojećih stambenih jedinica).
Objekti za privremeni smeštaj žena žrtava porodičnog nasilja nisu predmet ovog poziva.
P: Ukoliko JLS poseduje zemljište na kome bi izgradila stambenu jedinicu - da li procena vrednosti zemljišta ulazi u učešće JLS u okviru projekta?
O: Troškovi pribavljanja zemljišta, vrednost zemljišta i svi troškovi nastali pre potpisivanja Ugovora o grantu, ne smatraju se opravdanim troškovima i samim tim nisu prihvatljivi kao učešće aplikanta. Svi prihvatljivi i neprihvatljivi troškovi su navedeni u delu 2.1.3 Smernica javnog poziva.
P: Ukoliko je zemljište JLS potrebno privesti nameni, da li se troškovi privođenja nameni mogu računati u okviru učešća JLS u okviru projekta?
O: Troškovi izrade i donošenja planske dokumentacije nisu prihvatljivi troškovi.
P: Ukoliko JLS u okviru projekta planira izgradnju stambene jedinice, do kog nivoa je potrebno da se izradi tehnička dokumentacija u trenutku apliciranja? Da li je dovoljno da postoji idejni projekat?
O: U slučaju izgradnje porodične kuće i postavljanja montažne kuće na javnom zemljištu, uz prijavu se obavezno prilaže važeća građevinska dozvola, kako je navedeno u delu 2.3 Smernica poziva za aktivnost B. U slučaju izgradnje kuće, odnosno postavljanja montažne kuće na zemljištu u privatnom vlasništvu, u skladu sa delom 2.4.3 Smernica poziva, svi potrebni dokumenti se podnose u fazi implementacije projekta, odnosno nakon potpisivanja Ugovora o grantu.
P: Da li je iznos od min. 7.500 USD u okviru mera aktivne inkluzije predviđen za sve mere aktivne inkluzije navedene u pozivu? Da li se iznos odnosi na porodicu i/ili pojedinca (ukoliko imamo omladinu koja mora da napusti hraniteljsku porodicu a nema mesto za život)?
O: Raspoloživi iznos od 7.500 USD za mere aktivne inkluzije se odnosi na prosečan iznos po korisničkoj porodici, koja je istovremeno asistirana i stambenom podrškom. Ukoliko predlog projekta planira da obuhvati i mlade koji napuštaju sistem socijalne zaštite, tada je u najčešćem slučaju to jednočlana porodica. Pri planiranju budžeta u prosečan iznos od 7.500 USD po porodici treba uključiti sve troškove inkluzije, uključujući i ljudske resurse potrebne za sprovođenje ovih aktivnosti, putne i administrativne troškove.
P: Ukoliko su budžetom JLS predviđena sredstva za projekte uopšteno, ne pojedinačno, da li je dovoljno da se u momentu apliciranja podnese Izjava koju će potpisati predsednik opštine, u kojoj se navodi da će u slučaju da aplikacija bude odobrena, sredstva biti obezbeđena konkretno za ovu namenu rebalansom budžeta ili sredstvima iz budžetskih rezervi? Da li se prilikom apliciranja budžetom za 2021 godinu predviđa kompletnih 15% kao učešće JLS ili samo 30% od ukupno predvidjenog opštinskog učešća ?
O: U skladu sa uslovima poziva, uz aplikaciju se obavezno prilaže Izjava o sufinansiranju (dokument 4. EU SHAI_CfP_Statement of co-funding) i dokaz o obezbeđenim sredstvima za finansijsku kontribuciju (kopija budžeta JLS sa označenom budžetskom pozicijom koja će biti korišćena za predloženi projekat).
Dokaz za obezbeđenje sredstava kojima JLS učestvuje u sufinansiranju i koja se prilaže uz aplikaciju odnosi se na 30% vrednosti od predviđene kontribucije (u slučaju minimalnih vrednosti, 30% od 15% vrednosti projekta).
P: Ukoliko se aplikacija odobri, prva tranša se isplaćuje nakon potpisivanja ugovora a druga?
O: Prva rata sufinansiranja u iznosu od 30% se uplaćuje na podračun najkasnije 30 dana nakon potpisivanja ugovora o grantu. Druga rata od 70% se uplaćuje na podračun najkasnije 15 dana pre isplate druge rate granta.
P: Da li su režijski troškovi buduće zgrade za socijalno stanovanje (struja, grejanje, voda, itd.) opravdan trošak?
O: Troškovi objekta u eksploataciji i drugi troškovi koji nastaju po implementaciji projekta, nisu prihvatljivi troškovi. Održavanje zgrade i stanova u svojini lokalne samouprave regulisani su Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (Službeni list RS, br.104/16 i 9/20).
P: Da li je potrebno imati poseban Sporazum sa svakim od partnera ili samo jedan sporazum koji će potpisati svi planirani partneri?
O: Uz aplikaciju treba podneti jedan partnerski sporazum, u kome treba da budu navedeni svi partneri, kao i njihove uloge i nadležnosti, uz iznose budžeta planirane za implementaciju aktivnosti svakog od partnera.
P: Kako su cene nekretnina kod nas u Sjenici znatno vece u odnosu na iznos sredstava koji ste naveli za kupovinu stambenih jedinica (19.000 USD), da li je prihvatljivo da se sredstva umnoze i da se kupi veca stambena jedinica u kojoj bi se zbrinulo vise porodica. Na primer (Kupovina stambene jedinice od 200 m2, u kojoj bi zivele 4 porodice, s tim sto bi svaka porodica imala poseban ulaz i sprat. Umnozena sredstva : 4x19.000 USD = 76.000 USD)
O: Moguće je udruživanje sredstava, ali odabrana kuća mora da omogući formiranje funkcionalno nezavisnih stambenih jedinica u svemu prema standardima socijalnog stanovanja.
P: Da li se pod žrtvom porodicnog nasilja smatra lice koje trpi nasilje od užih članova porodice ( na primer, trpi nasilje od strane sina, ćerke, svekra, svekrve..itd)
O: Pod žrtvom porodičnog nasilja se smatra svaka osoba, koja je izložena nasilju od bilo kog člana porodičnog domaćinstva.
P: Ukoliko se aplikant odluči da rekonstruiše stanove u javnom vlasništvu, na koji vremenski period zaključuje ugovore o korišćenju stanova sa korisnicima?
O: Vremenski period na koji se zaključuje ugovor o zakupu je definisan čl.94 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
P: Šta podrazumeva mera otklanjanje prepreka aktivnoj inkluziji? Da li možete da navedete konkretne aktivnosti koje treba sprovesti kroz ovu meru? Da li aktivnosti za sprovođenje mere otklanjanje prepreka aktivnoj inkluziji treba da budu usmerene samo na direktne korisnike (lica koja će se useliti u stambene objekte) ili na društvenu zajednicu?
O: Sve mere aktivne inkluzije, uključujući i mere za otklanjanje prepreka inkluziji treba planirati isključivo za porodice i korisnike, koji su uključeni u pruženu stambenu podršku bilo koje vrste.
Neki od primera prihvatljivih aktivnosti za grupu mera prevazilaženja prepreka u aktivnoj inkluziji navedeni su u Smernicama uz Javni poziv u poglavlju 2.1.2 “Eligible actions: actions for which an application may be made - Activities supporting overcoming challenges in active inclusion, such as facilitation of independent living and social skills, organisation of in-house care and assistance, organisation and operation of day care centres or clubs or other activities aimed at assisting family members with family care obligations, social business initiatives, peer-to-peer support and other innovative supportive activities, tailored to the needs and challenges of the target groups.”
P: Da li možemo kao projektnu aktivnost umesto odmah definisanja mera, predvideti INDIVIDUALIZACIJU POTREBA DECE, koju bi radila dva eksperta, a da nakon toga (ne u prelogu projekta nego tokom realizacije projekta) definišemo mere socijalne inkluzije na osnovu godina i potreba? Verovatno će neka deca imati potrebu za dodatnom podrškom u učenju, za uključivanje u predškolski sistem obrazovanja i vaspitanja i t.d.... ali mi to ovog trenutka ne znamo.
O: Sve mere aktivne inkluzije moraju biti planirane i implementirane individualizovano u skladu sa potrebama i prethodnim kapacitetima korisnika, kao i sa kapacitetima i prilikama lokalnih pružalaca usluga i poslodavaca, te se individualizacija smatra principom metodologije implementacije projekta. Od aplikanata se očekuje da u svom predlogu projekta opišu detaljno i koje mere planiraju i imaju mogućnosti da sprovedu, za sve korisnike koji nakon selekcije, za tim merama budu imali potrebe.
P: Budžet za ovu poziciju bi morao da bude bez detaljnog narativnog obrazloženja i naveden u dve pozicije (jedna - troškovi identifikovanja potreba i mera inkluzije, druga - aktivne mere inkluzije za decu od 0 do 18 godina) Da li bi tako definisan budžet bio prihvatljiv?
O: Od aplikanata se očekuje da budžet u budžetskoj liniji 5 za aktivnu inkluziju planiraju sa samo dve budžetske podlinije: jedna za implementaciju mera inkluzije ukupno za mere omogućavanja pristupa uslugama, povećanja zapošljivosti, zapošljavanja i prevazilaženja prepreka u inkluziji, a druga za podršku u nameštaju i kućnim aparatima. U okviru narativnog obrazloženja budžeta potrebno je navođenje strukture, vrste i obima pojedinačnih troškova, na osnovu kojih je planiran ukupan budžet po obe budžetske podlinije.
P: Ukoliko se aplikant odluči da rekonstruiše stanove u javnom vlasništvu, na koji vremenski period zaključuje ugovore o korišćenju stanova sa korisnicima?
O: Vremenski period na koji se zaključuje ugovor o zakupu je definisan čl.94 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
P: Na šta se tačno misli pod formulacijom navedenom u izjavi o sufinansiranju: „copy of the budget line with the exact position highlighted“? Da li treba naznačiti razdeo, program, projekat, funkcionalnu klasifikaciju, broj pozicije i ekonomsku klasifikaciju?
O: ‘’Copy of the extract from municipal budget with marked exact budget line which will be used for the proposed action’’, odnosi se na kopiju izvoda iz Odluke o budžetu koji se odnosi na raspored budžetskih sredstava po korisnicima i programima, na kojoj je označena pozicija sa koje će JLS finansirati konkretni projekat.
P: Kakva vrsta dokaza se traži i na kom jeziku sledećom formulacijom u smernicama: „Proof that the project is part of relevant national/regional/local strategies and/or plans or capital investment plans if such exist“?
O: Potrebno je dostaviti link sa naznakom dela u dokumentu ili izvod iz dokumenta, iz koga se jasno može prepoznati veza između projekta i strateškog/razvojnog dokumenta ili plana. Obe opcije su prihvatljive na srpskom jeziku.
P: Kako tumačiti ovaj deo iz smernica: „These interventions are expected to provide sustainable housing solutions for 500 vulnerable families, with at least 1,500 family members, out of whom 1,000 will be supported with active inclusion measures“ kada je u okviru FAQ navedeno da svi oni koji dobiju stambenu podršku moraju dobiti i podršku putem aktivne inkluzije?
O: Stambena rešenja i podrška kroz mere aktivne planirani su na nivou Programa i cele teritorije Srbije za ukupno 500 porodica. Imajući u vidu različitu strukturu i broj članova porodica, od jednočlanih do višečlanih, uslovljeno je da se merama aktivne inkluzije podrže u proseku minimalno dva člana domaćinstva (1 000 članova).
P: Da li i celokupna prateća dokumentacija mora da se dostavi na engleskom jeziku? U pitanju su: partnerski sporazum - slobodna forma, izvod iz budžeta opštine, kopija statuta opštine, izvod iz registra APR, CV grant menadžera, važeća građevinska dozvola i dokaz da je projekat deo lokalnog strateškog okvira i/ili plana kapitalnih investicija?
O: Svi dokumenti i akti koji su izdati od strane organa uprave i zvaničnih institucija i izvodi iz donetih dokumenata (izvod iz Odluke o budžetu, izvod iz APR-a, građevinska dozvola, statut OCD, izvod iz strateškog dokumenta itd.) se mogu dostaviti na srpskom jeziku. Svi dokumenti koje je potrebno popuniti prema uslovima ovog poziva (Declaration by the Applicant, Statement of Co-funding, Partnership Agreement, CV of the Grant Manager), dostavljaju se na engleskom jeziku.
P: Koji kurs treba primeniti prilikom preračunavanja RSD u USD, da li srednji kurs NBS? Ako da, na koji dan – pripreme projektnog budžeta ili podnošenja aplikacija?
O: Budžet projekta se u skladu sa Smernicama za poziv iskazuje u američkim dolarima (USD). Procene troškova budžeta predloženog projekta i primena kursa su u nadležnosti aplikanta. Preporuka je da se kod procene kursa koji će biti primenjen obrati pažnja na kretanje kursa USD u prethodnom periodu i trenutnu tendenciju, kako bi se smanjili rizici od kursnih razlika.
Nakon potpisivanja Ugovora o grantu i ispunjenja uslova propisanih ugovorom, uplata prve tranše granta se obavlja po tekućem UN kursu za dati mesec. Kod uplate sredstava sufinansiranja JLS, primenjuje se srednji kurs NBS na dan uplate.
P: Molim vas za pojašnjenje u vezi sa angažovanjem članova projektnog tima. U vodiču za aplikante, u delu koji se odnosi na evaluaciju aplikacije piše da „The Grant Management Team includes at least a grant manager with experience in implementation of donor funded projects, engineer, social services professional, and employee with experience in public procurement, all of whichwork in local self-government (4 points)“. Jasno je da ova lica mogu biti iz lokalne samouprave ili iz partnerskih organizacija. Takođe, jasno je kako se tretiraju troškovi plata službenika zaposlenih u lokalnim samoupravama i drugih državnih službenika. Imajući u vidu da u vodiču piše „at least“ to znači da se za potrebe implementacije projekta mogu angažovati i druga (dodatna) lica, naročito iz partnerske NVO organizacije (koordinator za aktivnu socijalnu inkluziju iz NVO organizacije, asistent ili neka druga pozicija u skladu sa aktivnostima projekta), koja mogu primati plate iz projekta? Molim vas za pojašnjenje?
O: Evaluacionim kriterijumima je definisan sastav i minimalni broj članova projektnog tima (4 člana), što znači da se mogu angažovati i drugi članovi tima u skladu sa aktivnostima i potrebama projekta. Takođe je uvedeno dodatno bodovanje/bonus poen za angažovanje eksperata iz usko specijalizovanih oblasti socijalnog stanovanja i socijalne inkluzije.
P: Da li Grad može, iz sopstvenih sredstava, da izgradi dodatne stanove u zgradi koji bi se gradili u okviru projekta ako bude odobren? Stanovi bi bili usmereni na socijalno ugrožena lica, ali ne iz 4 kategorije definisane ovim pozivom. Finansijsko učešće za stanove u okviru projekta za 4 kategorije pomenute u pozivu, biće odvojeno od finansiranja dodatnih stanova.
O: Ovo je prihvatljivo ali je potrebno da se jasno i detaljno opiše i obrazloži u projektnom predlogu, uz jasno definisano finansijsko učešće JLS i sagledavanje svih rizika ovakvog predloga. Svi kriterijumi, uslovi i zahtevi koji se u raspisu poziva odnose na ovaj tip stanovanja moraju u potpunosti biti zadovoljeni, a rezultat projekta mora biti završen objekat u javnom vlasništvu, pribavljena upotrebna dozvola i useljeni korisnici. Da bi ovo bilo moguće, projektom (i građevinskom dozvolom) treba predvideti ili faznu gradnju ili uz predlog projekta dostaviti detaljniju dinamiku aktivnosti koja bi pokazala završetak radova na celom objektu i useljenje svih stanara do kraja trajanja projekta.
Takođe je obavezno da svi korisnici budu izabrani i smešteni pod identičnim uslovima i bez mogućnosti otkupa stambenih jedinica. Ukoliko JLS namerava da objekat gradi za konkretne korisničke porodice (slučaj raseljavanja porodica, na primer) to mora biti podržano Odlukom JLS, usvojenim programom raseljavanja, Planom preseljenja i/ili ostalim relevantnim dokumentima.
Napominjemo da je uključivanje pripadnika drugih osetljivih grupa izvan 4 definisane kategorije prihvatljivo do 10% od ukupnog broja korisnika. U predlogu projekta je potrebno navesti tačan broj porodica koje bi bile asistirane u okviru i prema kriterijumima projekta i koje će dobiti kompletnu podršku u smislu stanovanja i aktivne inkluzije.
P: Da li su troškovi rekonstrukcije stanova u javnoj svojini (stanovi za socijalno stanovanje) u kojima žive korisnici kojima je pravo na socijalno stanovanje priznato pre usvajanja propisa o socijalnom stanovanju i koji žive od pre donošenja ovih propisa u ovim stanovima koji trenutno, zbog proširenje porodice, ne ispunjavaju standarde minimalne kvadrature stanova za socijalno stanovanje definisane najnovijom Uredbom o planiranju, projektovanju, izgradnji i uslovima za korišćenje i održavanje stanova za socijalno stanovanje?
O: U okviru predloženog projekta mogu se rekonstruisati samo oni stanovi u javnoj svojini kojima se korisnicima obezbeđuje trajno rešenje stambenog pitanja. To mogu biti samo oni stanovi koji odgovaraju standardima i kriterijumima prostornih uslova propisanim članom 90 Zakona i stanovanju i održavanju zgrada, odnosno oni koji nisu manji od minimalne površine “odgovarajućeg stana” u zavisnosti od broja članova porodičnog domaćinstva, kako je to definisano u ovom članu.
